Архива за 21. јун 2011.

Вишегодишњом сарадњом и заједничким радом ова два удружења по узору на сличне институције у Европи и улози организација цивилног друштва и независних иницијатива у заштити културног наслеђа, у оквиру КУЛТУРНОГ ФОРУМА формиран је 2008. године ЦЕНТАР ЗА ДВОРЦЕ који се бави истраживањем, праћењем обнове и ревитализације двораца и летњиковаца у Војводини, као и самосталним учешћем на пројектима заштите културног наслеђа рад побољшања општег стања у култури и културне понуде уопште.
II Међународни сајам конзервације, рестаурације, обнове двораца и историјских зграда, одржн је у Сремској Митровици / ПСЦ “Пинки” и “Царска палата” / од 01. – 03. јуна 2011. године под називом – БАШТИНА ’11.
Њ.К.В. Престолонаследник Александар II је са највећим задовољством прихватио покровитељство над II Међународним сајмом конзервације, рестаурације, обнове двораца и историјских зграда који је због раније преузетих обавеза у иностранству није био у могућности да писуствује пожелевши свим учесницима овог скупа пуно успеха

Циљ сајма је био да скрене пажњу домаћој и међународној јавности на стање културне баштине у Србији и неопходности подизања свести о потреби њене заштите како би је сачували за будуће генерације, као и да се припремимо за коришћење фондова Европске уније за заштиту културне баштине.

Аутор је Карл Блас, водећи сликар бечког назаренског и бидермајер сликарства

Портрет краља Петра Првог Карађорђевића аутора Карла Бласа, 1862.

У приватном власништву у Бечу откривен је портрет младића карактерних црта лица, бујне црне косе са раздељком на страну и крупних очију. Можда би он прошао као један у низу уобичајених портрета непознате особе, да се на полеђини слике на блинд-раму није јасно ишчитао запис: PeterKaradjorgevic 1862./ Pinx. CarlvonBlaas.
„Откриће је дакле несвакидашње, у питању је портрет Петра Првог Карађорђевића као младића од осамнаест година кога је насликао један од водећих сликара бечког назаренског и бидермајер сликарства Карл Блас (1815–1894), најстарији члан познате породице аустријских уметника Блас. У време настанка овог портрета, Карл Блас је био професор на академији у Венецији са које је дошао након професорског места на бечкој Академији (1850–1865). Сусрет и настанак портрета би по томе могао да буде у Венецији, међутим то се за сада не може потврдити. Могући „долазак” овог портрета у нашу земљу покренуо би даље истраживање у овом правцу и можда открио нове податке из живота краља Петра Карађорђевића”, каже Петар Петровић, кустос Народног музеја у Београду кога смо питали за мишљење.
Како сазнајемо, фотографија портрета је послата и на увид у Бели двор, тачније на увид принцу Александру Карађорђевићу.
Од скоро свих српских владара у новијој историји Петар I Карађорђевић (1844–1921) имао је ретку срећу да умре у истој земљи и граду у коме је рођен – у Београду. У народу познат као „чика Пера”, Петар је одмалена био озбиљно припреман за престолонаследника. До поласка у гимназију, васпитачи су му били Фрањо Зах, Матија Бан и Виљем Габлер. Научио је да свира на клавиру, свакодневно да ради гимнастику, јаше коња и игра лопте. У гимназијским годинама подучавао га је Словак Људевит Подгорски, који ће га пратити и по Петровом одласку на даље школовање у Женеву. Није ни слутио да ће тим одласком почети време његовог дугог изгнанства које ће трајати више од четири деценије.
Као унук вожда Карађорђа, престолонаследник династије Карађорђевић и од 1883. озбиљан претендент на српски престо, Петар Карађорђевић није одустајао од намере да се једног дана врати у своју земљу. Током избегличких година он је изградио завидну војничку и ратничку каријеру. Успео је да заврши угледну војну школу у Сен-Сиру, уписао је потом официрску школу у Мецу и као члан Легије странаца учествовао је у Француско-пруском рату, где је добио чин поручника и орден Легије странаца за исказану храброст. Учествовао је и у Париској комуни. Два пута је био заробљен и оба пута је успео да побегне из затвора.
„Петар Карађорђевић је водио буран и динамичан живот који није био нимало лак како по њега самог, тако и по оне који су били око њега. Из периода његовог дечаштва и младости остало је сачувано неколико фотографија као и један портрет који је радио сликар Арсеније Петровић у време када је Петар био дете од годину-две дана (налази се у Народном музеју у Београду). До времена доласка на власт почетком 20. века није се знало за неки други његов портрет, све до oткрића овогу Бечу”, кажеПетар Петровић.
М. Ђ.
објављено: 24.05.2011

У Тополи је 22.маја 2011.године отворена канцеларија Сабора Монархиста Србије.У 2010.години је основан Национални монархистички блок Србије и сачињен предлог Резолуције о НАЦИОНАЛНОМ МОНАРХИСТИЧКОМ БЛОКУ СРБИЈЕ који је на Председништву приликом отварања канцеларије и усвојен 22.маја 2011.године.Поводом усвојене Резолуције Председништво САБОРА је донело између осталих и једну значајну одлуку да се по захтеву о прихватању Резолуције 1481 Парламента Савета Европе, да се упуте захтеви државним органима Србије да се прихвате: Резолуција 1481 парламента Савета Европе /усвојена 25. јануара 2006.године/ о Потреби за међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима и у вези Резолуције 1096 из 1996. године о мерама за уклањање наслеђа бивших тоталитарних комунистичких система инсистирати да се изврши морална оцена и осуда извршених злочина који играју важну улогу у образовању младих генерација.
Сама канцеларија се налази на адреси : Булевар Краља Александра I број 9 у Тополи.
Данашњу варошицу Тополу основао је Карађорђе Петровић око 1781. године која је у време великог Вожда представљала центар око кога се народ окупљао. Градњом утврђеног града 1805-1813. године Топола је постала значајно стратешко насеље и Карађорђева престоница. И поред тога што је нахија носила име Крагујевац, који је био центар, ‘’по свом политичком значају далеко испред њега иде Топола у Јасеници, где је био стан врховног Вожда и престоница устаничке Србије’’, – др Б.Марковић: Крагујевачка нахија 1815-1839, св. 1 Државна архива НР Србије, Београд,1954.
Највећи успон у развоју варошице Тополе осетио се доласком на власта кнеза Александра Карађорђевића, који је обновио град, конаке и задужбину свога оца, подигао гостионицу, касарну за кавалеристе.

Настојањем кнеза подигнуте су свештеничка кућа, школа, среска и општинска кућа, установљена су два годишња вашара, који су узроковали јачање Тополе као трговачког центра.