Архива за децембар, 2011
Gruzijski princ u Srbiji: „Često sam sanjao Beograd“
Izvor BLIC:Marko Petković | Foto: N. Kostić |
Beograd je grad koji sam želeo da vidim još od svog detinjstva, sanjao sam o njemu i veoma mi se dopada jer na svakom ćošku može da se oseti bogata istorija. Za svakog pravoslavnog hrišćanina velika je čast i duhovno iskustvo najvišeg stepena da bude u prilici da se pokloni najvećim svetinjama Beograda i Srbije.
Princ Davit Bagration je dodelio orden patrijarhu Irineju
Ovako o glavnom gradu Srbije govori princ Davit Bagration, potomak jedne od najstarijih kraljevskih dinastija u istoriji civilizacije – gruzijske.
Bez imalo pompe, kao što je to bio običaj pre više decenija kada je narod izlazio na ulice da pozdravi svog gosta, član jedne kraljevske porodice doputovao je u Beograd.
Davit Bagration-Muhranski Batonišvili, princ Gruzije, proveo je tri dana u glavnom gradu Srbije, kako bi se susreo sa srpskim patrijarhom Irinejom i obišao, kako kaže, „veliki broj svetinja”.
Potomak dinastije stare 1.000 godina
Naslednik čuvene kraljevske loze Bagration, koja je Gruzijom vladala od 9. veka sve do ranog 19. veka, kada je Rusija anketirala ovu državu, odlikovao je srpskog patrijarha Ordenom reda orla Gruzije i bešavne dolame Gospoda našeg Isusa Hrista. Poglavar najstarije pravoslavne kraljevske dinastije na svetu, pošto je nakon usvajanja hrišćanstva 327. Gruzija posle Jermenije postala druga zemlja na svetu koja je ovoj religiji dala državni status, u Patrijaršiji SPC uručio je ovo odličje uz blagoslov patrijarha Gruzije Ilije Drugog.
- U znak zahvalnosti zbog istinskog prijateljstva i dobročiniteljstva prema Gruzinskoj pravoslavnoj crkvi i njenim vernicima, odlikovao sam Njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja Velikom ogrlicom kraljevskog reda orla – rekao je za „Blic” princ Davit, i dodao da je veoma radostan zbog prilike da se sretne sa srpskim verskim poglavarom.
Osim patrijarha Irineja, nosioci ovog odlikovanja su takođe carigradski patrijarh Vartolomej i gruzijski patrijarh Ilija Drugi, kao i članovi pojedinih kraljevskih porodica. Poput srpske monarhije, na odlazak sa vlasti dinastije Bagration i njen povratak uticao je komunistički politički sistem koji su ove dve države prihvatile. Većina članova gruzijske kraljevske porodice napustila je ovu državu kada je 1921. Crvena armija osvojila Tbilisi, da bi njen povratak u politički život, sada Republike Gruzije, počeo devedesetih godina prošlog veka.
- Između naroda Gruzije i Srbije postoji velika sličnost i potreba za jačanjem duhovnih i svih drugih veza. Ova dva drevna i pravoslavna naroda imaju istu veru i slično istorijsko iskustvo koji nas međusobno približavaju – rekao je princ Davit, i objasnio da je jedna od zajedničkih crta „veliki problem s ugrožavanjem državnog integriteta i teritorijalnog suvereniteta”, odnosno problema Kosova i Metohije u Srbiji, a Abhazije i Južne Osetije u Gruziji.
Princ Davit u Sabornoj crkvi
Nagoveštaji da će Gruzija pristupiti NATO ponovo su podigle tenzije na ovom prostoru i izglede da se rat između Rusije i Gruzije ponovi.
- Ovo je veoma kompleksno pitanje jer je veoma teško reći da li će Gruzija uopšte ući u NATO, budući da je prethodno neophodno da se obavi jedan pošten referendum na kome bi se narod izjasnio. Međutim, interes naše zemlje jeste da gleda u drugom smeru. Odnos između Rusije i Gruzije je kroz vekove bio bratski jer delimo pravoslavnu veru, zbog čega bi svi problemi koje smo dosad imali trebalo da se rešavaju kroz ljubav, a ne svađom – smatra princ Davit.
|
Povratak monarhije |
Објављено у 
Jelisaveta traži Brdo kod Kranja
IZVOR: POLITIKA
Beograd — Rehabilitacijom kneza Pavla Karađorđevića pravne posledice odluke Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača proglašene su ništavim.
Među njima je i ona o oduzimanju celokupne imovine, pokretne i nepokretne.
Odgovor na pitanje da li će ta odluka na bilo koji način uticati da naslednicima kneza Pavla bude vraćen i verovatno najvredniji deo imovine, dvorac Brdo kod Kranja u Sloveniji, Jelisaveta Karađorđević nema, ali dodaje da će biti zanimljivo videti reakciju slovenačkog suda.
Deca kneza Pavla, Aleksandar i Jelisaveta Karađorđević pre oko godinu dana pokrenuli su sudski spor pred slovenačkim sudom za povraćaj dvorca koji je pripadao njihovom ocu, a koji je danas jedan od reprezentativnih objekata slovenačke vlade.
|
„Njihovo je opravdanje da smo mi bili izdajnici, a pošto nismo Slovenci ne možemo da dobijemo nazad dvorac koji je bio privatno vlasništvo mog oca i koji nam je ukraden. Ni Evropljani nisu reagovali na tu nepravdu kada je Slovenija ušla u Evropsku uniju“, kaže Jelisaveta Karađorđević.
Tokom tridesetih godina prošlog veka knez Pavle je kupio prvo dvorac iz 12. veka, a onda je deo po deo kupovao i parcele oko njega. Jelisaveta Karađorđević priča da je poslednji put na Brdu kod Kranja bila pre dvadeset godina i da je u samom dvorcu zatekla vrlo malo umetnina.
„Pretpostavljam da su sve izneli i prodali. Prilikom te posete videla sam da su na svakom ćošku kože od medveda koje su me plašile, a za koje su mi objasnili da su Titovi lovački trofeji jer je voleo da lovi medvede. Dosta toga je promenjeno na samom dvorcu. Izmenjena je spoljna fasada, prozori, krov, a u centralnom dvorištu izvađen je vinograd“, objašnjava Jelisaveta Karađorđević.
Povraćaj oduzete imovine Slovenija je sprovodila početkom devedesetih godina, ali, kako ističe Dragomir Acović iz Krunskog saveta, imovina koja je pripadala Karađorđevićima, po slovenačkim zakonima, ne pripada obavezi vraćanja.
„U zakonu je napisano da sva imovina treba da se vrati osim imovine Karađorđevića koja je ‘pravedno konfiskovana’. To je jedna rasistička odredba koja je ušla i u njihov Ustav i u njihove zakone i za koju sa žaljenjem moram da kažem da niko iz EU ne pokazuje neku preteranu zabrinutost da je dotera u ono što bi se zvalo evropski standard. Dvorac Brdo kod Kranja, knez Pavle je potpuno opremio“, navodi Acović.
САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ МОГА ОЦА, КНЕЗА ПАВЛА КАРАЂОРЂЕВИЋА
Када неко доживи моје године онда има шансе да чека седам деценија и дочека исправљање неправде.
Да ли је, заиста, требало чекати седам деценија да би се сагледало очигледно?
Одлуком Вишег суда у Београду о рехабилитацији мога оца напокон је исправљена историјска и људска неправда према човеку који је тражио и нашао пут избављења за свој народ у безизлазу II светског рата. У тим данима велике пометње, када су пред нацистичком Немачком падале једна за другом европске земље, Кнез Павле успео је да за свој народ и своју земљу издејствује споразум који ће их поштедети страдања. И успео је.
Нажалост, његово постигнуће срушено је већ неколико дана доцније, пучем групе официра који су за туђ рачун гурнули свој народ у гротло рата. Све што је после следило: геноцид над Србима спроведен у фашистичкој Хрватској, масовна стрељања и одмазде по Србији, комунистичка диктатура, распад авнојске Југославије, етничко чишћење Срба у Хрватској, делу БиХ, Косову и Метохији, НАТО агресија, и тренутна драма територијалног опстанка авнојске Србије последица је пуча који јесте грешка и злочин над српским народом.
И иако је већ неколико дана после пуча било очигледно да ће он донети само зло, те да мој отац није издао свој народ и своју земљу, требало је да прође целих седамдесет година да један суд у уморној Србији донесе пресуду о његовој рехабилитацији.
Као син радујем се овој пресуди, као Србин и Карађорђевић жалим што није донета раније јер би то, можда, спречило неку од грешака у дугом низу наших трагичних погрешних избора.
Нека је слава мом оцу, Кнезу Павлу Карађорђевићу.
Нека је слава свим Србима палим за опстанак свог народа.
Христос посреди нас
У Паризу, 13. децембра 2011.
Александар
четвртак, 15. децембар 2011.
Извор: Нова српска политичка мисао
„Краљ Петар Први од Србије (1903–1921). Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске, модернизатор Србије, херој ослободилац. У част стогодишњице његове посете Француској (1911–2011)” – натпис је на табли која се поставља 19.12. у Паризу
Овај важан догађај је идеја др Душана Т. Батаковића, амбасадора Србије у Паризу и угледног историчара, доктора париске Сорбоне, који за „Политику” објашњава важност улоге Петра Првог Карађорђевића у билатералним односима између Србије и Француске. Батаковић је аутор више књига на француском језику које су цењени приручници на Сорбони и франкофонским универзитетима широм света.
Уз подршку председника општине Осмог париског арондисмана, Франсоа Лебела, спомен-плочу је, преко Друштва за неговање традиција Првог светског рата, израдио вајар Љубиша Манчић.
На наше питање да ли је јавности у Србији познат велики утицај који је краљ Петар имао на развој француско-српских односа и укупни углед Србије у Европи, амбасадор Батаковић одговара да је краљ Петар у Француској једино славно име из Србије пре 1918. године, познато не само елити, преко школа, војске, историографије и споменика. Попут великог споменика краљевима Петру и Александру на почетку Булоњске шуме у Паризу, подигнутог 1936, или спомен-обележја краљу Петру Првом, у Орлеану.
Откривање спомен-плоче краљу Петру подстаћи ће, свакако, сећања на тадашње присне односе. Какву је улогу имало његово учешће у француско-пруском рату и његово касније франкофилство, као владара Србије?
– У изгнанству од 1858. завршио је у Паризу престижну војну школу у Сен Сиру. Још као младић, млади кнез Петар (Пјер Кара), унук Карађорђев, ратовао је за Француску против Пруске 1870, истакавши се неустрашивошћу. Учествовао је затим и у босанском устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а по њему се данас зове Мркоњић Град у БиХ. Преводилац есеја Џ. С. Мила „О слободи”, кнез Петар је, по избору за краља Србије 1903, променио политички курс земље и ослонац, уместо у Аустрији, потражио у Русији и Француској – наглашава Батаковић.
Према његовим речима, Србија је деценијама пре 1903. била на злом гласу у Европи, по разним скандалима, пре свега у владарској кући Обреновића, а затим и државним ударима, укидању Устава, хапшењима и прогонима политичких противника.
– Када је 1903. сео на окрвављени трон, био је то још један у низу страшних скандала. Петар Први је постепено, као краљ демократа и бранилац слобода у парламентарној монархији, обновио пољуљани углед Србије. До краја активне владавине (јуна 1914, вршење краљевске дужности предао је сину, регенту Александру, оставши владар до смрти 1921), Петар Први доследно брани Устав, политичке слободе и парламентарну процедуру. Било је то, како је говорио Милан Грол, тада опозиционар, „Периклова ера Србије”, а коју историчари с правом зову „златно доба Србије”. Петар Први био је посебно цењен у Француској: због оданости демократији, својим саборцима и школским друговима, опирању германском империјализму и преобликовању аграрне Србије у оазу демократије на Балкану. Србија ће, као демократија у снажном културном успону, постати привлачно средиште јужнословенског окупљања – истиче амбасадор Србије у Француској, подсећајући како је француска штампа опширно јављала о свим његовим успесима.
– Краљ Петар је крајем 1911. у Паризу био дочекан са знатно већим почастима него што је то припадало краљевини нашега значаја, као предводник демократије и франкофилства на Балкану. Тада му је француски председник свечано уручио споменицу за учешће у француско-пруском рату, а масе су му одушевљено клицале. Француска је тада била светионик слободе, с политичким и културним престижом без премца – каже наш саговорник.
У Првом светском рату, указује амбасадор, херојски култ Петра Првогу Француској добио је још веће размере: његово храбрење војске на фронту пред Колубарску битку до повлачења кроз Албанију изазивале су дивљење, бројне написе, чак и поетске узлете, јер је краљ био симбол читаве мученичке Србије, тог „херојског савезника Француске“.
Александар Апостоловски
Објављено ПОЛИТИКА : 19.12.2011.
Краљ Петар Први
Београд — Виши суд у Београду рехабилитовао кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег намесника Краљевине Југославије. Поништена одлука којим је 1945. проглашен злочинцем.
Новости пишу да је решењем о рехабилитацији, на 15 куцаних страна, које је потписала судија Весна Џелетовић-Цуцић, поништена одлука Државне комисије из септембра 1945. године којом је кнез Павле проглашен злочинцем. Овим решењем, које је у среду достављено адвокату, поништене су и све правне последице наведене одлуке, укључујући и казну конфискације имовине.
Комунистичке власти теретиле су намесника да је „по преузимању власти погазио Устав. Да је узео целокупну власт у своје руке и игнорисао народне представнике“. Оптужен је „ за закључивање Тројног пакта чиме је допринео агресивном рату сила осовине“. На душу му је стављено да је „био задојен неодољивом мржњом према СССР“.
Адвокат принцезе Јелисавете Карађорђевић, кћерке кнеза Павла, која је, пре три и по године поднела захтев за рехабилитацију оца – Душанка Суботић-Хомен, каже за Новости да је одбрана и писменим доказима, потврдила да потписивању Тројног пакта, кнез Павле није присуствовао. “А, није могао ни да буде осуђен по закону који је важио у време за које су му приписана дела. Нити је могао из изгнанства да чини злочине који су му стављени на терет.“
“Кнез Павле је одлуком из 1945. године, проглашен злочинцем из идеолошко-политичких разлога”, каже Душанка Суботић-Хомен.
“Управо ова рехабилитација, не само да говори о променама које се свакодневно код нас дешавају, него и о исправкама тако тешких неправди, као што је ова. И као што је била учињена према Слободану Јовановићу. Сматрам да ово решење има и историјски значај. Јер, када се буду отвориле све архиве које су данас још затворене, српски народ ће добити сазнања до којих чак, ни у овом часу не може да дође. Ово је само још један прилог исправци историје коју смо учили. И о којој нисмо ништа знали до данашњих дана”, каже Суботић-Хомен.
Саговорница Новости, на примеру овог случаја, посебно указаје на ретроактивну примену прописа.
“Декларације и прописи, примењени на кажњавање кнеза Павла, објављени су пет година после његовог протеривања. А једно од уставних начела је да нема ретроактивности у примени прописа. Такође, по тада важећем Уставу Србије у Краљевини Југославији, кнез Павле, као један од намесника није имао право да потписује, нити закључује Тројни пакт. То је 27.3.1941. године учинио председник Владе, Драгиша Цветковић,” рекла је за Новости Суботић-Хомен.
ИЗВОР: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
