Архива за 19. децембар 2011.
Kраљ Петар и Француска
„Краљ Петар Први од Србије (1903–1921). Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске, модернизатор Србије, херој ослободилац. У част стогодишњице његове посете Француској (1911–2011)” – натпис је на табли која се поставља 19.12. у Паризу
„Краљ Петар Први од Србије (1903–1921). Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске, модернизатор Србије, херој ослободилац. У част стогодишњице његове посете Француској (1911–2011)” – натпис је на табли која се поставља 19.12. у Паризу
Краљ Петар Први још живи у сећању Француза. У близини Јелисејских поља, у Авенији краља Петра 41, данас у подне, поводом обележавања стогодишњице званичне посете краља ослободиоца Француској, биће свечано постављена табла с рељефом на којој пише: „Краљ Петар Први од Србије (1903–1921). Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске, модернизатор Србије, херој ослободилац. У част стогодишњице његове посете Француској (1911–2011)”.
Овај важан догађај је идеја др Душана Т. Батаковића, амбасадора Србије у Паризу и угледног историчара, доктора париске Сорбоне, који за „Политику” објашњава важност улоге Петра Првог Карађорђевића у билатералним односима између Србије и Француске. Батаковић је аутор више књига на француском језику које су цењени приручници на Сорбони и франкофонским универзитетима широм света.
Уз подршку председника општине Осмог париског арондисмана, Франсоа Лебела, спомен-плочу је, преко Друштва за неговање традиција Првог светског рата, израдио вајар Љубиша Манчић.
На наше питање да ли је јавности у Србији познат велики утицај који је краљ Петар имао на развој француско-српских односа и укупни углед Србије у Европи, амбасадор Батаковић одговара да је краљ Петар у Француској једино славно име из Србије пре 1918. године, познато не само елити, преко школа, војске, историографије и споменика. Попут великог споменика краљевима Петру и Александру на почетку Булоњске шуме у Паризу, подигнутог 1936, или спомен-обележја краљу Петру Првом, у Орлеану.
Откривање спомен-плоче краљу Петру подстаћи ће, свакако, сећања на тадашње присне односе. Какву је улогу имало његово учешће у француско-пруском рату и његово касније франкофилство, као владара Србије?
– У изгнанству од 1858. завршио је у Паризу престижну војну школу у Сен Сиру. Још као младић, млади кнез Петар (Пјер Кара), унук Карађорђев, ратовао је за Француску против Пруске 1870, истакавши се неустрашивошћу. Учествовао је затим и у босанском устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а по њему се данас зове Мркоњић Град у БиХ. Преводилац есеја Џ. С. Мила „О слободи”, кнез Петар је, по избору за краља Србије 1903, променио политички курс земље и ослонац, уместо у Аустрији, потражио у Русији и Француској – наглашава Батаковић.
Према његовим речима, Србија је деценијама пре 1903. била на злом гласу у Европи, по разним скандалима, пре свега у владарској кући Обреновића, а затим и државним ударима, укидању Устава, хапшењима и прогонима политичких противника.
– Када је 1903. сео на окрвављени трон, био је то још један у низу страшних скандала. Петар Први је постепено, као краљ демократа и бранилац слобода у парламентарној монархији, обновио пољуљани углед Србије. До краја активне владавине (јуна 1914, вршење краљевске дужности предао је сину, регенту Александру, оставши владар до смрти 1921), Петар Први доследно брани Устав, политичке слободе и парламентарну процедуру. Било је то, како је говорио Милан Грол, тада опозиционар, „Периклова ера Србије”, а коју историчари с правом зову „златно доба Србије”. Петар Први био је посебно цењен у Француској: због оданости демократији, својим саборцима и школским друговима, опирању германском империјализму и преобликовању аграрне Србије у оазу демократије на Балкану. Србија ће, као демократија у снажном културном успону, постати привлачно средиште јужнословенског окупљања – истиче амбасадор Србије у Француској, подсећајући како је француска штампа опширно јављала о свим његовим успесима.
– Краљ Петар је крајем 1911. у Паризу био дочекан са знатно већим почастима него што је то припадало краљевини нашега значаја, као предводник демократије и франкофилства на Балкану. Тада му је француски председник свечано уручио споменицу за учешће у француско-пруском рату, а масе су му одушевљено клицале. Француска је тада била светионик слободе, с политичким и културним престижом без премца – каже наш саговорник.
У Првом светском рату, указује амбасадор, херојски култ Петра Првогу Француској добио је још веће размере: његово храбрење војске на фронту пред Колубарску битку до повлачења кроз Албанију изазивале су дивљење, бројне написе, чак и поетске узлете, јер је краљ био симбол читаве мученичке Србије, тог „херојског савезника Француске“.
Александар Апостоловски
Објављено ПОЛИТИКА : 19.12.2011.
Овај важан догађај је идеја др Душана Т. Батаковића, амбасадора Србије у Паризу и угледног историчара, доктора париске Сорбоне, који за „Политику” објашњава важност улоге Петра Првог Карађорђевића у билатералним односима између Србије и Француске. Батаковић је аутор више књига на француском језику које су цењени приручници на Сорбони и франкофонским универзитетима широм света.
Уз подршку председника општине Осмог париског арондисмана, Франсоа Лебела, спомен-плочу је, преко Друштва за неговање традиција Првог светског рата, израдио вајар Љубиша Манчић.
На наше питање да ли је јавности у Србији познат велики утицај који је краљ Петар имао на развој француско-српских односа и укупни углед Србије у Европи, амбасадор Батаковић одговара да је краљ Петар у Француској једино славно име из Србије пре 1918. године, познато не само елити, преко школа, војске, историографије и споменика. Попут великог споменика краљевима Петру и Александру на почетку Булоњске шуме у Паризу, подигнутог 1936, или спомен-обележја краљу Петру Првом, у Орлеану.
Откривање спомен-плоче краљу Петру подстаћи ће, свакако, сећања на тадашње присне односе. Какву је улогу имало његово учешће у француско-пруском рату и његово касније франкофилство, као владара Србије?
– У изгнанству од 1858. завршио је у Паризу престижну војну школу у Сен Сиру. Још као младић, млади кнез Петар (Пјер Кара), унук Карађорђев, ратовао је за Француску против Пруске 1870, истакавши се неустрашивошћу. Учествовао је затим и у босанском устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а по њему се данас зове Мркоњић Град у БиХ. Преводилац есеја Џ. С. Мила „О слободи”, кнез Петар је, по избору за краља Србије 1903, променио политички курс земље и ослонац, уместо у Аустрији, потражио у Русији и Француској – наглашава Батаковић.
Према његовим речима, Србија је деценијама пре 1903. била на злом гласу у Европи, по разним скандалима, пре свега у владарској кући Обреновића, а затим и државним ударима, укидању Устава, хапшењима и прогонима политичких противника.
– Када је 1903. сео на окрвављени трон, био је то још један у низу страшних скандала. Петар Први је постепено, као краљ демократа и бранилац слобода у парламентарној монархији, обновио пољуљани углед Србије. До краја активне владавине (јуна 1914, вршење краљевске дужности предао је сину, регенту Александру, оставши владар до смрти 1921), Петар Први доследно брани Устав, политичке слободе и парламентарну процедуру. Било је то, како је говорио Милан Грол, тада опозиционар, „Периклова ера Србије”, а коју историчари с правом зову „златно доба Србије”. Петар Први био је посебно цењен у Француској: због оданости демократији, својим саборцима и школским друговима, опирању германском империјализму и преобликовању аграрне Србије у оазу демократије на Балкану. Србија ће, као демократија у снажном културном успону, постати привлачно средиште јужнословенског окупљања – истиче амбасадор Србије у Француској, подсећајући како је француска штампа опширно јављала о свим његовим успесима.
– Краљ Петар је крајем 1911. у Паризу био дочекан са знатно већим почастима него што је то припадало краљевини нашега значаја, као предводник демократије и франкофилства на Балкану. Тада му је француски председник свечано уручио споменицу за учешће у француско-пруском рату, а масе су му одушевљено клицале. Француска је тада била светионик слободе, с политичким и културним престижом без премца – каже наш саговорник.
У Првом светском рату, указује амбасадор, херојски култ Петра Првогу Француској добио је још веће размере: његово храбрење војске на фронту пред Колубарску битку до повлачења кроз Албанију изазивале су дивљење, бројне написе, чак и поетске узлете, јер је краљ био симбол читаве мученичке Србије, тог „херојског савезника Француске“.
Александар Апостоловски
Објављено ПОЛИТИКА : 19.12.2011.
Краљ Петар Први
Објављено у 
