Архива за јануар, 2012

ИНТЕРВЈУ: престолонаследник Александар Карађорђевић
Извор Политика 22.01.2012
Личне трошкове плаћам из свог џепа
Држава је конфискацијом из 1947. преузела обавезу да се брине о дворском комплексу. – Уколико нам се врати имовина, нашли бисмо начина да финансирамо њено даље одржавање

Чим су објављени подаци о новцу који држава из буџета издваја за одржавање дворског комплекса на Дедињу, краљевска породица Карађорђевић одмах се нашла на удару дела сензационалистичке штампе и политичара који на овој, иначе јавности недовољној расветљеној, теми убирају политичке поене. О томе како у Србији заиста функционише дворски комплекс, за „Политику“ говори престолонаследник Александар Карађорђевић.
„У тренутку када сам се 2001. године уселио у дворски комплекс, он се налазио у стању потпуне оронулости. Био сам принуђен да продам имовину у Лондону како бих обавио најнеопходније поправке и обезбедио одржавање комплекса. У каквом стању се налазио комплекс, може се видети из извештаја државне комисије, урађеног 90-их година, као и из извештаја комисије приликом примопредаје 2001. године. Од 2001. године до средине 2004. године, када је дворски комплекс поново враћен на државни буџет, породица Карађорђевић финансирала је његово одржавање“, каже Александар Карађорђевић.
Када је држава Србија заправо почела да финансира одржавање комплекса на Дедињу?
Дворски комплекс на Дедињу, који је саградио мој деда, краљ Александар Први, и који је приватно власништво мога оца краља Петра Другог, мојих стричева принца Томислава и принца Андреја, конфискован је Кардељевим декретом 1947. године. Одузимањем имовине држава је на себе преузела одговорност одржавања комплекса, из државног буџета. Тако је било током диктатуре, а и за време режима који је био на власти до 2000. године.
Да ли је тачна рачуница према којој је одржавање комплекса у последњих седам година коштало грађане Србије готово пет милиона евра?
Врло је важно једном за свагда разјаснити да се сви наши лични трошкови плаћају из мојих сопствених средстава, а не из буџета. Средства из буџета су намењена културним промоцијама, изложбама, туристичким посетама и редовном одржавању. Морате имати на уму да је приступ комплексу био забрањен претходних 60 година, а да је од 2001. неколико стотина хиљада посетилаца прошло кроз њега.
Од 2005. до данас, Фонд „Краљевски двор“, у сарадњи с Министарством за културу, унапред планира буџет за одржавање, а на крају сваке године подноси се детаљан извештај. Сваке године ревизију врши и позната светска ревизорска компанија КПМГ.
Да ли је новац који држава издваја довољан за одржавање?
Не, није уопште. Новац који је држава давала од средине 2004. па до краја 2007. био је релативно довољан. После тога је сваке године издвајано све мање новца, па више нису могле да се наставе стално потребне поправке, које тако велика целина захтева да би могла да опстане. Нови кров на Белом двору прокишњава, што отежава коришћење ове зграде. Уз то – грејање и електричне инсталације у Белом двору захтевају озбиљне интервенције. Држава то зна, и мада ће крајњи трошкови услед овог немара бити много већи, не видим спремност да ишта предузме.
А јесте ли ви спремни на то?
Обавестио сам владу да, уколико се породична имовина врати у власништво, ми бисмо нашли начина да финансирамо даље одржавање. До тада обавеза владе је да одржава комплекс, с обзиром на то да је у њеном власништву као конфискована имовина. Желим да кажем да сам, захваљујући личним контактима, обезбедио бесплатну стручну рестаурацију највреднијих слика ликовне збирке дворског комплекса.
Колико је људи запослено у Фонду „Краљевски двор“ и ко им је послодавац – држава или породица Карађорђевић?
Фонд је правно лице регистровано 2001. у Министарству културе, одговорно за одржавање комплекса и за запослене кустосе, водиче и помоћно особље укључено у културне и туристичке активности, као и у текуће одржавање. Тренутно има 24 запослене особе, што није ни приближно довољно. Комплекс се простире на више од 130 хектара парка и шуме, а састоји се од две палате и већег броја помоћних зграда. Ови објекти има укупну површину од 8.000 квадратних метара. За време диктатуре, овде је радио максималан број особља, а данас је број запослених у Фонду скоро занемарљив. Можете и да проверите, у циљу објективног обавештавања читалаца, колики број људи је ангажован у сличним државним установама.
Како оцењујете предлог законског решења за регулисање односа између породице Карађорђевић и државе Србије?
Био сам у прилици да погледам Нацрт закона који је Скупштини предложила Влада и морам да признам да не разумем бурне реакције, јер у том нацрту практично нема ничег конкретног.
Мислите да би нешто требало мењати у том нацрту закона?
Када је један овако празан закон изазвао такву јавну кампању, тешко је замислити каква би реакција била да је нечега заиста било у њему.
———————————————————–
Краљ Петар Други никада није абдицирао
Како оцењујете ставове оних који негирају вашу титулу престолонаследника?
Мој отац краљ Петар Други није никада абдицирао, те измишљотине о абдикацији се повремено појављују да би изазвале збрку у јавности. Исто тако је апсурдна прича о возу који је наводно напустио земљу 1941. године натоварен златом.
Марко Албуновић

Karađorđević: Parlamentarna monarhija dobar imidž za Srbiju
16.01.2012 juGmedia
LESKOVAC – Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji je danas boravio u Leskovcu sa suprugom Katarinom, izjavio je da bi ustavna parlamentarna monarhija bila dobar imidž za Srbiju i da bi on kao kralj bio samo ambasador Srbije.
“Mislim da je ustavna parlamentarna monarhija vrlo dobra za imidž naše zemlje. Mi smo uvek bili monarhija. Imali smo dobre i loše dane, ali je vrlo važno da obeležimo naše korene, koji su uvek bili monarhistički…Moj posao bi bio da budem veliki ambasador našim političarima”, kazao je Karađorđević na prijemu kod gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića, odgovarajući na pitanja novinara.
Ocenio je da političari u Srbiji nisu spremni za monarhiju.
“Oni nisu sigurni, nisu stabilni. Oni znaju kako rade ustavne parlamentarne monarhije u Evropi, Australiji i Japanu, oni su putovali mnogo, ali nisu raspoloženi za ovakvo rešenje jer neki žele da budu predsednici naše zemlje. Nisam protiv republika koje imamo oko nas, ali naša monarhija je srpska monarhija, Karađorđe je otac naše moderne države”, zaključio je Aleksandar.

Upitan da li njegovi sinovi uče srpski jezik i kada će doći da žive u Srbiju, Aleksandar je kazao da Petar, Filip i Aleksandar stiču važna poslovna iskustva u Evropi i Americi i da su mu rekli da će se nastaniti u Srbiji „kada on bude seo na presto“.
“Oni bi bili vrlo srećni da ja budem na čelu naše zemlje kao kralj”, kazao je.
Prestolonaslednik Aleksandar se osvrnuo i na kritike koje se odnose na njegovo nedovoljno poznavanje srpskog jezika.
“Nažalost, živeo sam mnogo godina u inostranstvu. Bio sam neprijatelj. Imao sam dve godine kada je gospodin Kardelj potpisao zakon za moj egzil. Sada sam ovde, imam šansu da pričam sa vama i svakog dana moj srpski jezik je bolji”, istakao je.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

BOŽIĆNA I NOVOGODIŠNJA PORUKA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA II VERNICIMA KOJI SLAVE BOŽIĆ I NOVU GODINU PO JULIJANSKOM KALENDARU

Beograd, 6. januar 2012.- Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II uputio je građanima Srbije koji Božić slave po Julijanskom kalendaru sledeću Božićnu i Novogodišnju poruku.
Poštovani građani Srbije,

2011. je bila veoma teška godina za Srbiju. Iako je ispunila sve svoje međunarodne obaveze, na žalost Evropski parlament je odložio zvaničnu kandidaturu za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji. Još uvek nije zvanično zatraženo da Srbija prizna Kosovo, ali joj je naloženo da sa njim normalizuje dobrosusedske odnose. Naš narod koji tamo živi je izložen velikom pritisku, a Srpske svetinje su u opasnosti da od strane UNESCO-a budu svrstane u nečije tuđe nasleđe. To se sve dešava u osvit 2012. godine koja je stogodišnjica Prvog balkanskog rata kojim je moj pradeda Kralj Petar I ispunio Kosovski zavet i posle pet vekova oslobodio srpski Jerusalim. I tada, pre 100 godina Srbija je tražila svoj put između velikih sila koje joj nisu uvek bile naklonjene, ali je imala svoje nacionalne ciljeve, svoju strategiju, i svoje načine kako da ih ostvari. Neki kažu da istorija ne sme da bude teret za put u budućnost, i ja se sa time slažim, ali istorija mora da nam bude nauk, iz nje moramo da učimo da ne bismo pravili iste greške, jer se istorija ponavlja.

Ekonomija je takođe oblast u kojoj smo proživeli još jednu tešku godinu, i to ne samo mi, već čitav svet. Ipak, potrebni su mnogo energičniji potezi, potrebno je da se sruše još mnogobrojne birokratske barijere kako bi poslovna klima u Srbiji postala dobra za naše privrednike i poželjna za strane investitore.

Izuzetno sam ponosan što je godina na izmaku donela više svetski značajnih rezultata. Naši matematičari su ponovo pobeđivali na svetskim takmičanjima, kao i naše odbojkašice, Milorad Čavić je ponovo osvojio zlatne medalje a Novak Đoković proglašen za najboljeg sportistu sveta. Beograd je dobio novi most preko Ade, prvi posle 40 godina. Pobednici su tu, među nama. Svi ovi rezultati i dostignuća potvrđuju da je Srbija zemlja sa mnogo talenata i velikim potencijalima.

Upravo zbog toga treba svi da se ujedinimo i gradimo stabilno i prosperitetno društvo, za dobrobit naše otadžbine, svojih porodica i svih građana Srbije, bez obzira na njihovo poreklo ili versko opredeljenje.

Moja porodica mi se pridružuje u najboljim željama svim građanima Srbije za srećnu i berićetnu Novu 2012. godinu.

Srećan vam Božić,

Hristos se rodi!

Aleksandar

Finansiranje srpskog Versaja biće regulisano novim zakonom
Država Srbija više neće da plaća dvorski kompleks
Marija Maleš | Izvor: BLIC
Predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju, koji je Vlada Srbije proletos uputila u parlament, do sada nije usvojen jer se LSV i SDPS, a nezvanično i pojedini poslanici DS, protive da se potomcima dinastije Karađorđević dozvoli da besplatno stanuju u tim objektima.

U budžetu za 2012. godine, međutim, ne postoji ili je vešto sakriven iznos novca koji je predviđen za ovu namenu, a Srđan Srećković, predsednik radne grupe za izradu ovog zakona, kaže da ne zna o kojoj sumi je reč.
Nakon brojnih kritika u javnosti da se u proteklih sedam godina Karađorđevićima za održavanje ovih objekata, ali i za razne druge potrepštine uplaćivalo i šakom i kapom, Vlada Srbije je odlučila da to pitanje reši tako što će direktno plaćati troškove njihovog održavanja „Gradskom zelenilu“ ili Zavodu za zaštitu spomenika kulture, smatrajući da će time napraviti veću uštedu.
Istovremeno, svota od 455 miliona dinara koja je u proteklih sedam godina uplaćena na račun Fondacije „Dvorski objekti”, prema mišljenju prestolonaslednika Aleksandra – nije dovoljna!
– Ta ulaganja su ispod svakog minimuma. U Belom dvoru ne radi ni grejanje, ni vodovodne instalacije, a objekti iz kojih se iselila vojska su u prilično lošem stanju – kaže za „Blic“ predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović.
Acović ocenjuje da nije u redu to što dvorski kompleks ostaje kulturno dobro od opšteg značaja koje prestolonaslednik nema pravo da dobije u privatno vlasništvo.

Naime, dvorski kompleks, koji prema odluci Savezne vlade od 2001. godine koristi prestolonaslednik sa suprugom i sinovima, država je izuzela od mogućnosti vraćanja naslednicima. To je rešeno Zakonom o restituciji koji kaže da je „Dvorski kompleks na Dedinju, uređen posebnim zakonom kao i druga kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini“.
Prema predlogu zakona, Zavod za zaštitu spomenika kulture treba da brine o restauraciji objekata, a „Gradsko zelenilo“ o vrtu, dok porodica Karađorđević mora da finansira svoje životne troškove. Porodica Karađorđević je takođe u obavezi da izađe u susret državi kad god neko dođe u posetu ili obilazak, budući da je kompleks otvoren za turističke obilaske.
Acović smatra da bi zakon mogao da bude izmenjen, ali da za to nadležni do sada nisu bili zainteresovani.
*Ministarstvo kulture je dosad izdvajalo sledeća sredstva za dvorski kompleks u skladu sa zakonima o budžetu:
– 2005 – 120 miliona dinara
– 2006 – 135
– 2007 – 90
– 2008 – 20
– 2009 – 20
– 2010 – 30
– 2011 – 30
Princeza Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla i kneginje Olge, tvrdi da je još 2001. godine jednostavno izbačena iz srpskog Versaja, kako još nazivaju ovaj kompleks objekata na Dedinju, iako je on dat na korišćenje svim potomcima Karađorđevića.
– Čim je Karađorđevićima vraćeno državljanstvo, 2001. godine Aleksandar je Jelisavetu izbacio iz Belog dvora kao pseto. I, naravno, da više ne odlazi tamo. Žalili smo se svim predsednicima i premijerima, oni su rekli – jeste, on vas je prevario, ali do danas ništa nismo dobili. Tako da Jelisaveta, koja je rođena na Dedinju, gde se nalazi deo nameštaja i slika koje su pripadale knezu Pavlu, mora da iznajmljuje stan u Beogradu – ispričao je za „Blic“ Dragan Babić, sekretar Fondacije „Jelisaveta Karađorđević“ i direktor istoimene firme.
Ostali Karađorđevići, dodaje, kada su u Srbiji, borave u hotelima.

Princeza Katarina i princ Aleksandar
Acović, koji je blizak Aleksandru Karađorđeviću, tvrdi da na stanovanje u kompleksu na Dedinju isključivo pravo imaju biološki potomci kralja Aleksandra i kraljice Marije, a da potomci kneza Pavla imaju pravo na druge objekte.
Inače, dvorski kompleks na beogradskom Dedinju ima površinu od 135 hektara. U okviru njega se nalaze Kraljev dvor i Beli dvor, dvorski park, kao i dvorski mobilijar i brojna umetnička dela.
Acović je potvrdio za naš list da će prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević pokrenuti postupak u Strazburu u vezi s nekretninama u Miločeru, Rijeci Crnojevića i na Cetinju.
Babić najavljuje da će princeza Jelisaveta pred Komisijom za restituciju ponovo tražiti zgradu u Užičkoj, u kojoj se sada nalazi Ambasada Crne Gore.