Архива за 29. фебруар 2012.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR IZRAZIO ZAHVALNOST NJEGOVOJ SVETOSTI PATRIJARHU SRPSKOM IRINEJU I SVETOM SINODU NA PODRŠCI INICIJATIVI ZA PRENOS POSMRTNIH OSTATAKA ČLANOVA KRALJEVSKE PORODICE SAHRANJENIH U INOSTRANSTVU

Beograd, 29. februar 2012. – NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II izrazio je zahvalnost Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Irineju i Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve za podršku njegovoj inicijativi da se posmrtni ostaci svih članova Kraljevskog doma Karađorđevića, sahranjenih u inostranstvu, prenesu u domovinu i sahrane u kripti crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

„Ova odluka me ohrabruje da verujem da će jedna ogromna istorijska nepravda konačno biti ispravljena“, naveo je Prestolonaslednik u svome pismu. NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II obavestio je i NJ.E. g-dina Borisa Tadića, predsednika Srbije i NJ.E. dr Mirka Cvetkovića, predsenika Vlade o podršci Srpske Pravoslavne Crkve i još jednom ih zamolio da se i država Srbija uključi u organizaciju prenosa posmrtnih ostataka NJ.V. Kraljice Marije, NJ.V. Kralja Petra II, NJ.V. Kraljice Aleksandre, NJ.K.V. Kraljevića Andreja, NJ.K.V. Kneza Pavla, NJ.K.V. Kneginje Olge i NJ.K.V. Kneza Nikole kako bi se ova ceremonija obavila uz najviše državne počasti.

UČIMO ISTORIJU…
Na tom mestu emisari kralja Aleksandra Karađorđevića I, pre osam decenija tek su utvrđivali lokaciju za hram koji je njihov kralj naumio da gradi. Tako je sagrađena crkva Sv. Atanasija kako su ga meštani nazvali „Mali Oplenac”, a potom i jedno od mnogih kraljevih imanja, u bivšoj Jugoslaviji.

Crkva Sv. Atanasija prozvana „Mali Oplenac”
Na imanju u Demir Kapiji kralj je boravio samo jednom i to 8. marta 1931. godine, posle obilaska Valandova i okoline, tada pogođenih katastrofalnim zemljotresom.I kraljica Marija je u kraljevskoj kući kraj Demir Kapije bila redak gost, zabeleženo je da je dolazila 1934. godine, posle atentata na Aleksandra Katrađorđevića.

Kraljica Marija u poseti
Tokom 1929. godine na imanju su zasađene plantaže vinove loze, koje su postepeno narastale sve do 1941. godine. Bilo je tu svih sorti grožđa, dok se vino je prerađivano u kraljevskom podrumu i čuvalo u bačvama od najboljeg slavonskog hrasta.

Od zaborava, sačuvane su fotografije Joce Gospića unuka nekadašnjeg upravnika Kraljevskog imanja Miloša Leovca, koje će nam dočarati tadašnju sliku ovog čuvenog imanja Karađorđevića. Pre odlaska u Demir Kapiju Miloš Leovac je radio na radio na imanju u Topoli.

Sede drugi s leva Miloš Leovac upravnik imanja treći s leva gospodin Rašković upravnik svih imanja drugi s desna u uniformi žandarmerisjki narednik Čurdić iz Užica šef obezbeđenja imanja, dok drugi nisu identifikovani.

Do 1941. godine, na imanju Karađorđevića u Demir Kapiji izgrađene su dve upravne zgrade, jedna reprezentativna vila, dve stambene zgrade, vinarski podrum kapaciteta 150.000 litara, dve radionice za popravku poljoprivrednih mašina, staja za konje, staja za krave sa automatskim pojilicama, koš za kukuruz, magacin i dr.

Na slici kod vinskog podruma devojčica Radmila-ćerka upravnika Miloša Leovca koja je slike sačuvala i koja je i danas živa.
U jeku izgradnje kompleksa, 1931. godine, valandovski region je zadesio katastrofalan zemljotres. Uverivši se lično u posledice katastrofe, kralj je naredio da se za najugroženije, žitelje obližnjeg sela Banja, podignu kuće. U neposrednoj blizini kraljevskog imanja izgrađena je i železnička stanica, škola, pošta, sedište sreske uprave.Na obližnjoj reci Bošavici, izgrađen je mlin sa električnom centralom snage 132 kilovata, koja je osvetljavala posed i čitavo naselje Demir Kapije. Na kilometar jugozapadno od imanja, podignuta je ergela za uzgoj lipicanera.

U blizini ergele, izgrađena je dvorska vodenica, za mlevenje koncentrata. U njenom sastavu je bila i centrala jednosmerne struje od 110 volti za osvetljavanje ergele. Uz svinjce, farmu ovaca i kokošaka, na imanju je tada bila i prilično vredna mehanizacija: dva traktora, vršalica, kosačica i dr.

Oko pet hektara je bilo pod raznim voćem, a stočna hrana se gajila na površinama od oko 70 hektara. Na imanju je do početka Drugog svetskog rata radilo oko 200 radnika i 25 službenika.

ZANIMLJIVA PRIČA
Kad je izbio rat 1941 upravnik imanja Miloš Leovac je poslao suprugu i ćerku za Beograd, a on je ostao do poslednjeg dana na imanju sa radnicima koji su mu bili odani.Inače živeli su u Krunskoj 7 u kući u vlasništvu dvora, a pripadala je princu Đorđu.Po kazivanju supruge upravnika imanja to su bili šiptarski robijaši slobodnjaci. Kada su bugarski okupatori došli u Demir Kapiju upravnik imanja ih je sačekao sa radnicima imanja raportirao bugarskom pukovniku i rekao mu : “ predajem vam imanje u ispravnom stanju“. Makedonac- bugar koji je bio srbomrzac i stalno govorio da će se “ napiti se srpske krvi“ je skočio da nagovara Bugare da ih sve pobiju, ali je bugarski pukovnik naredio da se svima omogući bezbedan odlazak kući. Upravniku imanja je dao kočije i naredio da ga sa stvarima koje želi da ponese otprate na poslednji voz za Beograd. O tom činu upravnika imanja su pisale i bugarske okupacione novine.
Vlasničke transakcije sa jednim od najlepših i najuređenijih imanja kralja Aleksandra Karađorđevića, koje je testamentom ostavio princu Tomislavu rešene su na štetu Karđorđevića. Podrum i deo kompleksa skopska firma „Floraskop” imanje je prepustila „Agropinu”, čiji je vlasnik ugledna kavadaračka porodica vinogradara Elenovi.

Muljača za grožđe u vrtu imanja u Demir Kapiji
Novi vlasnici pažljivo prave i čuvaju vino za probrane kupce. Tu sazreva i čuveno vino „Vila Marija”, imenovano u čast kraljice Marije.

Kraljevska vila: vidljivi tragovi nekadašnje raskoši

A Vila Marija, koja je bila ukras kraljevog imanja u Demir Kapiji, izdvojena ogradom u levom uglu prostranog dvorišta, još čeka na obnovu. Zub vremena i ljudski nemar nisu joj sasvim naudili. I onako siva i zapuštena, sa dvema prelepim karijatidama na glavnom ulazu, rečitije od bilo čega, govori o nekadašnjoj raskoši. Pravljena je po nacrtu samoga kralja, namenjena, kraljici Mariji.

Po zamisli Elenovih, kraljevska vila bi trebalo da postane rezidencijalni objekat zatvorenog tipa. Savet opštine Demir Kapije je 24. decembra 2002. Godine odlučio da sve znamenitosti u opštini stavi pod zaštitu države, a Vila „Marija“ je od nedavno i pod zaštitom UNESKA.