Архива за април, 2012
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
VASKRŠNJA PORUKA NJEGOVOG KRALJEVSKOG VISOČANSTVA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA II
- 2012 -
Braćo i sestre, dragi sunarodnici,
I ove godine obeležićemo dan Vaskrsenja Gospodnjeg, jedan od najvećih praznika u Hrišćanstvu.
Pred ovaj sveti dan, moja porodica i ja sa vama se podsećamo reči Isusovih – poruka mira, razumevanja, međusobnog poštovanja, kojima je mudro učio ljudski rod.
Proslava dana Hristovog vaskrsenja sa svojim porodicama je predivna. Sačuvajte jezgro porodičnog okupljanja i ljubavi pred nedaćama i izazovima koje savremene prilike i vreme u kojem živimo nameću.
Setimo se i pomenimo rečju i delima one koji su nemoćni i siromašni, bolni i prognani, pomozimo onima koji sami ne mogu i kojima je svaka pomoć dragocena. Na najbolji način svoju dobrotu ćemo tako pokazati.
Vaskrsenje Isusa Hrista nosi nam svima poruku nade i ljubavi.
Proslavimo ga i ove godine radosno, moleći se Gospodu da bude uz nas i u ovim vremenima koja pred sve nas postavljaju nove izazove.
Moja supruga, sinovi i ja zajedno vam šaljemo ove tople želje, i svi zajedno Vas pozdravljamo tradicionalnim Vaskršnjim pozdravom
HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!
Aleksandar II
U Beogradu, o Vaskrsu, leta Gospodnjeg 2012.
Објављено у 
IZVOR: NOVOSTI
B. SUBAŠIĆ | 05. april 2012.
„Novosti“ otkrvaju: Šta je ađutant Petra Drugog Karađorđevića zabeležio 6. aprila 1941. godine: Dnevnik Miodraga K. Rakića otkrio u dvorskom arhivu prof. dr Momčilo Pavlović
NAJVERNIJI pratilac i čuvar kralja Petra Drugog Karađorđevića u burnim danima od puča 27. marta 1941. do januara 1944. bio je njegov ađutant pukovnik Miodrag K. Rakić, a njegov zaboravljeni dnevnik, vojnički šturo zapisan u običnoj svesci otkrio je u dvorskom arhivu istoričar prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.
Ovo izuzetno svedočanstvo otkriva usamljenog sedamnaestogodišnjeg kralja koji je samo posle nekoliko dana provizorne vlasti izgubio zemlju koja se raspadala pod nemačkim bombama. Šturi zapisi otkrivaju mladog vladara kome referišu ministri, koji sa britanskim kolonijalnim namesnicima vodi državničke razgovore, ali i kao radoznalog dečaka – avanturistu koji kupuje automobil da bi u izbeglištvu obilazio biblijske predele Palestine. Dnevnik se okončava 6. juna 1944. kad kralja Petra Britanci prebacuju u London, u čeljusti svetske politike od koje ni verni ađutant ne može da ga zaštiti.
Rakićevo danonoćno dežurstvo na dvoru počinje 28. marta 1941. ujutro, kad ga iz kućnog pritvora pučisti šalju kao ađutanta mladom Petru, koji nije svestan šta mu se dešava.
- Bio je strašnio bled, šetao je kroz dvor s dva revolvera – beleži Rakić.
U JERUSALIMU Izolovan od vesti iz svoje zemlje Petar Drugi u Jerusalimu provodi dane u vožnji, povremenim razgovorima s ministrima, a uveče s pratnjom odlazi u bioskop. Rakić beleži da je 13. maj proveo kupajući se na Mrtvom moru, potpuno nesvestan da je tog dana na Ravnoj gori general Draža Mihailović podigao ustanak „za kralja i otadžbinu“.
- Dočekao me je rečima „Šta se to događa? Molim vas da me ne ostavljate i spavajte ovde u dvoru“. Tako sam ušao u Dvor 28. marta u 11 časova i više sa Dedinja nisam izašao dok nisam sa kraljem napustio Beograd i krenuo za Bosnu, odatle za Crnu Goru i dalje za Grčku…
Nemački avioni su 6. aprila 1941. udarili svom snagom na Srbiju, pošto su slovenački i hrvatski kvislinzi već izjavili lojalnost Hitleru i sabotirali mobilizaciju jugoslovenske vojske.
- U 3.30 časova uzbuna, javljeno da se pojavilo 100 neprijateljskih aviona prema Senti – zapisao je Rakić.
- NJ. V. Kralj sa dežurnim ađutantom i ordonans oficirom sišao je u sklonište gde je ostao do 5 časova, kad je javljeno da je uzbuna prestala. U 6.55 utrčao je u sobu dežurnog ađutanta civilni žandarm i izvestio o velikoj grupi neprijateljskih aviona. Kralj je odmah probuđen, a za to vreme već su padale bombe na dvorac Dedinje. Za vreme silaska NJ. V. kralja u sklonište pale su tri bombe pored samog belog Dvora“
Kralj uprkos žestokom bombardovanju ne može da izdrži sve vreme u skloništu i povremeno izlazi. Bombe su prestale da padaju tačno u 12.30, a kralj u pratnji Rakića, maršala i ministra dvora i „oružanog oficira“ kreća blindiranim automobilom za Mali Zvornik pravcem Ripanj – Lajkovac – Valjevo – Banja Koviljača – Mali Zvornik.
- Za vreme puta NJ. V.Kralj šofirao je do Lajkovca i od Banje Koviljače do Malog Zvornika, gde je s pratnjom odseo u žandarmerijskoj stanici.
U ponedeljak 7. aprila u 11.30 posećuje ga predsednik vlade general Simović, a u utorak oko 17 i 30 dolazi potpredsednik vlade Vlatko Maček.
U sredu 9. aprila u 4.30 ujutro kralj s pratnjom kreće ka Han-Pijesku. Petar Drugi sam vozi blindirani automobil, a uz njega je samo Rakić.
- NJ. V. Kralj oseća se dobro, sneg jako pada, beleži on. – U toku dana NJ. V. Kralj nekoliko puta je silazio u sklonište zbog najavljenih aviona.
Šesti april: Kralj Petar vozio pod bombama
Tek sledećeg dana uveče monarhu referišu ministar vojni general Bogoljub Ilić, i vodeći pučista i komandant vazduhoplovstva general Bora Mirković. Kralj na večeri zadržava samo Ilića. U to vreme pojedine jedinice jugoslovenske vojske još uvek pružaju herojski otpor, ali vlada potpuni haos zbog veleizdaje hrvatskih i slovenačkih oficira. U subotu 12. aprila u 13 časova kralj s pratnjom kreća putem Jabuka-Rogatica-Goražde-Foča-Kalinovik.
- Pred Goraždem, dva neprijateljska bombardera kružili su nad kolonom auta NJ. V. Kralja, te je NJ. V. Kralj s pratnjom napustio auto, a jedan bombarder bacio je bombe na Goražde.
U nedelju 11. aprila u cik zore kralj s pratnjom nastavlja pravcem Kalinovik-Fojnica-Gacko-Bileća-Nikšić, a u manastir Ostrog stiže u dva popodne. Sreće se s patrijarhom Gavrilom i obilazi monahe, a zatim noćio u gornjem manastiru.
- NJ. V. Kralj se dobro oseća ali preko noći mu je bilo dosta hladno u sobi koja je bila sva u kamenu – zapisuje 14. aprila Rakić. – U 9.20 časova došao je kapetan Dragiša Ristić sa porukom predsednika vlade đenerala Simovića da se NJ. V. Kralj što pre ukrca u avion i krene za Grčku. Na brzu ruku spremljene su najpotrebnije stavri i NJ. V.Kralj oprostio se s patrijarhom Gavrilom i odmah se krenulo na letilište u Nikšiću.
S kraljem u avionu od pratnje ostaju Rakić, ministar dvora i lični lekar. U 16 i 45 stižu u Atinu odakle kralja vode u veoma lepu i veliku vilu u Strofilon Kofisiji gde ga je posetio grčki kralj Đorđe. Dva dana kasnije dolazi general Simović i tada Petar Drugi piše svoj prvi proglas Jugoslovenima. Na Veliki petak 18. aprila 1941. godine kralj i ministri s porodicama ukracavaju se u grčkom pristaništu Skaramangi u hidroavion i poleću ka Aleksandriji, odakle nastavljaju put za Jerusalim.
Tek 6. juna kad je Čerčil odlučio, engleska ratna avijacija kralja Petra Drugog prebacuje u London iz kojeg se više nikad neće vratiti u otadžbinu.
PUČ ZA AĐUTANTA
PUKOVNIK Rakić ostaje uz svog mladog i neiskusnog suverena sve do 1944. godine kad je „neočekivano, iznenadno i na prepad“ uklonjen iz dvora. Jedan savremenik sa žaljenjem konstatuje: „Rakić je bio uz kralja od rata i on ga je iz zemlje izveo. On je s pravom očekivao lepši rastanak“ i napominje da je uklonjen na zahtev vođa puča iz 1941. godine poznatih britanskih marioneta.
Dnevnik zaboravljenog pukovnika objavljen je u zborniku 27. mart 1941. godine u izdanju Instituta za savremenu istoriju i Fonda kraljevski dvor, a „Novosti“ ekskluzivno objavljuju.
Извор: РТС
уторак, 03. апр 2012, 10:22 -
Карађорђевићи без поседа у Словенији
Принц Александар, син и наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања, одлучио Виши суд Љубљани.
Виши суд у у Љубљани потврдио је пресуду Окружног суда у Крању да принц Александар, као наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања.
Посед „Брдо“ код Крања
„Виши суд у Љубљани је у пресуди од 29. фебруара очекивано пресудио да приговор странке тужитеља буде одбачен као неоснован и да се потврди пресуда првостепеног суда“, рекли су из правобранилаштва.
Замак на Брду код Крања
Како су објаснили, пресудом је суд уважио аргументе државног правобранилаштва, а све захтеве странке која је тужила у целини су одбачене, па је тако пресуда постала правоснажна.
Петер Кос, адвокат принца Александра, рекао је да не одустаје од става да посед припада наследнику кнеза Павла и да је принцу послао пресуду и чека његове инструкције, преноси словеначки лист Дело. Адвокат је додао да ће вероватно затражити ревизију поступка на врховном суду.
Суд у Крању је у мају 2011. године одбацио све тужбене захтеве које је против Републике Словеније уложио принц Александар Карађорђевић.
Карађорђевић је уложио захтев за утврђивање својинског права на око половине парцела на поседу Брдо, а као могућност је захтевао исплату одштете.
На основу купопродајних уговора из тог времена Александар је доказивао да има право на парцеле које је кнез Павле купио између 1936. и 1939. године, и чије је власништво уписао у катастар, па му је после Другог светског рата посед одузет и национализован.
Вредност спорног предмета процењена је на 260.000 евра, а посед држава Словенија користи у протоколарне сврхе.
Замак на Брду код Крања
Кнез Павле купопродајне уговоре за земљу на Брду није склопио са државом, већ са физичким лицима и зато нема права да од државе захтева одштету, образложили су пресуду из суда у Крању.
Процедура денационализације поседа на Брду код Крања је одавно завршена, а породица Карађорђевић нема право на повраћај претходног власништва у складу са законом из 1991. године о повраћају имовине која је национализована после Другог светског рата.
„Декретом из 1947. године Брдо код Крања је конфисковано од кнеза Павла. Истим Декретом су конфисковане виле на Бохињском и Бледском језеру, имовина краља Александра Првог и краљице Марије, владајуће гране Дома, чији је директан наследник принц Александар“, истакли су из Канцеларије принца Александра.
Брдо код Крања сматра се најбоље очуваним ренесансним дворцем у Словенији, иако датира с почетка 16. века, а саградио га је 1510. године горички велможа и крањски гроф Јуриј Егх.
Често је дограђиван и мењао је власнике, а од године 1935. је био у власништву југословенског краљевског намесника, кнеза Павла Карађорђевића.
По завршетку Другог светског рата је постао резиденција Јосипа Броза Тита, а када је Словенија стекла независност, служио је за протоколарне потребе Владе Републике Словеније.
У њему су изложена вредна уметничка дела сликара Зорана Дидека, Франца Михелича, Франца Павловеца, Максима Седеја, скулптора Бориса и Зденка Калина, Карела Путриха и Франчишека Смерде.
Тужитељ, принц Александар, дужан је да плати трошкове суђења у висини од 3.592 евра, док прицеза Јелисавета, ћерка кнеза Павла, није уложила својинско правни захтев.
