Архива за јун, 2012

Izvor: Danas
Dijamantski jubilej – šezdeset godina vladavine Elizabete II

Jubileju sam prisustvovao kao suvereni monarh. Šta to znači, zaključite sami

Autor: Princ Aleksandar Karađorđević

Ovo je godina velikog, dijamantskog jubileja, 60 godina vladavine engleske kraljice Elizabete II. U istoriji je jedino još čuvena kraljica Viktorija slavila dijamantski jubilej, što ovaj događaj čini sasvim jedinstvenim, naročito nama, savremenicima. Proslava jubileja je podeljena u više delova. U martu se kraljica obratila parlamentu prigodnom svečanom besedom, a tokom godine će primati šefove država i visoke delegacije iz zemalja Komonvelta, kojima se i danas poklanja izuzetna pažnja. U maju su predviđene manifestacije koje okupljaju kraljevske porodice iz celog sveta, a početkom juna su u nekoliko dana bile organizovane svetkovine za narod, derbi u Askotu, velika regata na Temzi, koncerti i još mnogo toga.

Prinčevsko ćaskanje: Čarls, Aleksandar, Kamila i Katarina

Ja sam sa svojom suprugom prisustvovao i elitnom delu proslave namenjenom za kraljevske porodice, kao i onom za narod, uostalom kao i pre deset godina kada je kraljica obeležavala svoj zlatni jubilej. To je sve deo tradicije, to što se tačno zna ko se poziva na jubileje, na kraljevska venčanja, krštenja, sahrane. Tradicija je svuda i na svakom koraku, ne samo u vezi s kraljevskom porodicom, već i u čitavom društvu. Posle 10 vekova kontinuiteta, nije neophodno o tome stalno govoriti jer to već svi vide i znaju, ali je zato važno i dalje je čuvati. To je nešto što bismo morali da naučimo od Britanaca. Način na koji poštuju i neguju svoju tradiciju.
Velika Britanija, ili Ujedinjeno Kraljevstvo, danas je ustavna parlamentarna monarhija, iako bi se možda moglo reći da je u 21. veku to zapravo neka vrsta republike sa monarhom kao domaćinom. Kažem republike, jer u svim monarhijama danas postoji parlament, postoje vlade na čelu sa premijerom koje narod bira na izborima i koji upravljaju zemljom, dok monarh predstavlja simbol trajanja, simbol identiteta, simbol oko koga se okuplja nacija kada postoji nešto lepo što treba proslaviti, ali i kada je teško pa se treba oko nečega i nekoga okupiti. Kontinuitet je od velikog značaja za svaki narod, za velike narode, ali još više za male i to mnogo više nego što se u prvi mah može pomisliti, više nego što se može zaključiti od puke ikonografije. A ikonografija nije tu sama zbog sebe, ona je tu da podseti na to viševekovno trajanje. Možda primećujete, sve vreme govorim o Velikoj Britaniji i proslavi dijamantskog jubileja kraljice Elizabete, moje kume koja me krstila u Vestminsterskoj opatiji kada je imala svega 19 godina, a zapravo mislim o Srbiji, njenoj tradiciji, kontinuitetu, identitetu. Od svršetka Drugog svetskog rata, do današnjeg dana, prošli smo kroz mnogobrojne mene i previranja, odlazili smo od sebe i sopstvenog bića i pokušavali da mu se vratimo. Nekad sa više, nekad sa manje uspeha. Sada se ponovo spremamo na put, u Evropu, iako smo tu, u njoj, otkad znamo za sebe, od kada smo progovorili svojim jezikom i prvi put se prekrstili pred Bogom. Taj put u Evropu, nije fizički, već mentalni proces, zato i sami moramo da znamo ko smo i odakle smo, jer bez toga nećemo tačno znati ni kuda idemo. Skoro sedamdeset godina lutanja je isuviše dugačak proces, pogotovo u savremenom svetu u kome se sve svakim danom vrtoglavo ubrzava. Neću vam ovde govoriti o tome ko je sve bio na proslavi jubileja, šta je bilo na meniju i ko je nosio kakve toalete. To nekome možda jeste zanimljivo, ali nije suština. Reći ću vam samo da mi se čini da britanska kraljica, najmoćnija žena na svetu, mnogo bolje i više vodi računa o tradiciji i kontinuitetu nekih zemalja koje to ne čine same za sebe. O tome najbolje govore spiskovi zvanica, koji se ne menjaju od sezone do sezone prema tome ko je trenutno popularan, već prema strogim pravilima. Ako me pitate da li sam na jubilej bio pozvan zato što sam u rodbinskim vezama sa kraljicom i zato šte je ona moja kuma, reći ću vam ne, jubileju sam prisustvovao kao suvereni monarh. Šta to znači, zaključite sami.

Izvor: fotografije sa www.faberautomobili.com

U Srbiji u Gruži u radionici Dragana Pavlovića nastao je ovaj prelepi automobil koji je prošetao je prvo Oplenačkim parkom u Topoli na Kraljevskom imanju.

Princeza Brigitta i Princ Vladimir Karađordjević u probnoj vožnji Fabera Series I su se pridružili promociji ovog našeg domaćeg automobila koji pobuđuje pažnju.


Krenuo je na svoju Evropsku turneju i prikazan je prvi put u Kneževini Monako od 29.05-06.06.2012. godine. Pobudio je svetsko interesovanje i pohvale i izmamio uzdahe vozača i posmatrača kao najatraktivniji automobil u Monaku.


Sledeća promocija je u Beču od 23.06-01.07.2012. godine, a zatim u Moskvi i Jadranska turneja.
Sve počelo davno u Gruži:
Ideja o stvaranju unikatnog automobila ručne izrade, nastala početkom XX veka, prenosila se kroz tri generacije. Početak se vezuje za 1921. godinu, kada Dušan Pavlović (1901-1984) prvi put pokušava da realizuje svoju ideju, ali usled nedostatka materijalnih sredstava i nerazumevanja okoline, projekat ostaje samo na papiru. Dušan ubrzo odlazi na zanat kod rođenog brata Radivoja u Niš, koji je u to vreme posedovao savremenu liniju za proizvodnju kočija , po uzoru na linije iz Engleske.Zajednička ideja o stvaranju automobila još jednom je prekinuta preranom smrću Radivoja, nakon čega Dušan biva primoran da se vrati u Gružu. Diplomu kovača stiče 1933. godine i otvara kovačku radnju. Iako do kraja svog života nije uspeo da realizuje svoje viđenje automobila, zamisao ne odlazi sa njim, već se prenosi dalje. Prvi konkretan pokušaj realizacije projekta započet je 2003. godine, a završen nakon punih osam godina, čiji je rezultat ručno izrađen automobil Faber Serije I. U znak sećanja na dedu, Dušana, ime automobila “Faber” potiče od latinske reči, što u prevodu znači “kovač”. Izrađen u retro stilu sa savremenim tehničko-tehnološkim rešenjima, Faber Serije I u osnovi nosi prvobitne ideje vezane za izradu automobila.
Spoj dizajna 30-ih godina prošlog veka i tehnoloških rešenja savremenog doba nalaze se u osnovi Fabera / max. brzina – oko 230km/h /. Kvalitet je imperativ u izradi Faber-a, a posebna pažnja posvećena je detaljima. Trijumf zanatstva, kvalitet i umetnost izrade utkani u sve segmente Fabera čine ga automobilom koji se nasleđuje.Faber Serije I biće prodat u samo 11 PRIMERAKA!
www.faberautomobili.com<

IZVOR BLIC
Branka Kuljanin | 01. 06. 2012.
KRAGUJEVAC – Država nije uložila ni dinar u Zadužbinu kralja Petra, koju po značaju i lepoti mnogi porede sa francuskim Versajem, ali nema nikakve pravne mogućnosti da ovo blago koristi i obnavlja!

Zadužbina kralja Petra održava se isključivo od ulaznica: Vinski podrum
Istorijska je činjenica da je od osnivanja Zadužbina bila samostalna, da je odlukom samog kralja ostavljena narodu i da je ukazom Josipa Broza oduzeta Karađorđevićima i prešla u vlasništvo države. Zato je obnovljen zahtev Upravnog odbora Zadužbine za vraćanje 140 hektara i dvadesetak objekata koji je 20 godina skupljao prašinu među hiljadama upućenih Agenciji za restituciju.
- Država je vlasnik i zemljišta i dvadesetak rezidencijalnih i drugih objekata, iako ni dinara ne izdvaja iz republičkog budžeta za rad i funkcionisanje Zadužbine. Dvadesetak ljudi, koliko je zaposleno, izdržava se isključivo od ulaznica u Memorijalni spomen-muzej Oplenac i nešto donacija koje obezbeđuje opština Topola. U objekte se ne ulaže, a ogroman posed propada i zarasta u korov – kaže predsednik opštine Dragan Jovanović.

Pre pet godina obnovljeno 11,5 hektara vinograda: Kraljev podrum
I ono malo objekata, među kojima je i čuveni Kraljev podrum vina, renovirani su i obnovljeni zahvaljujući angažovanju zaposlenih. Jovanović dodaje da su do 1966. godine objekti na Oplencu imali karakter rezidencijalnih objekata nekadašnje FNRJ, a zatim proglašeni za kulturno-istorijsku celinu u okviru Karađorđevog grada i na tome se stalo.
Punih dve decenije Zadužbina je vodila spor sa državom tražeći vraćanje imovine. Izmenjale su se sudije, u Okružnom sudu donošene su različite presude koje su jedna drugu osporavale, iako je Opštinski sud u Topoli još početkom devedesetih presudio da je imovina vlasništvo Zadužbine.
Dragan Reljić, istoričar u Zadužbini, kaže da je odlukom samog kralja Zadužbina bila i sada je zasebno pravno lice, a od 140 hektara radnici su obnovili 11,5 hektara vinograda i Kraljev odrum.
- Pre pet godina ponovo su posle više od pola veka potekla prva bela i crna vina, sovinjon blank i suveren i već te prve godine na međunarodnim smotrama dobili smo priznanja – kaže Reljić. U prodaji se nalaze samo ograničene količine.
Zbog nerešenog statusa i nezainteresovanosti države, Zadužbina ne samo da nije dobila nikakvu pomoć već ne može ni da podigne bilo kakav kredit.

Београд, 9. јун 2012. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Петар заједно са амбасадором Француске у Србији Њ.Е. г-дином Франсоа Ксавијером Дениоа и модном агенцијом „Фабрика“, организовали су хуманитарни модни догађај на Белом Двору на коме је своје нове колекције лично представио славни француски дизајнер Пјер Карден.
Хуманитарна ревија чувеног француског креатора Пјер Кардена који је представио 200 нових модела окарактерисана је као модни догађај године, а одржана је у склопу „Сун Моон&Старс Белграде Фасхион Нигхтс 2012“.
Изузетно посећеном догађају који је бројао више од 400 званица и преко 150 представника медија присуствовали су и Њ.Е. Проф. др Жарко Обрадовић, Министар просвете и науке, г-дин Срђан Шапер, Проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета, амбасадори Немачке, Русије, Белгије, Црне Горе, Бразила, Аустралије, представници конзулата Италије као и представници модног и јавног живота СрбијеЗаслугом Хуманитарне Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине и модне агенције „Фабрика“ Домовима за незбринуту децу „Звечанска“ у Београду, „Дринка Павловић“ у Београду, „Јован Јовановић Змај“ у Београду, „Мика Антић“ у Сомбору, „Станко Пауновић“ у Неготину, „Младост“ у Крагујевцу, „Петар Радиновић“ у Ужицу, „Јефимија“ у Крушевцу, „Вера Благојевић“ у Бањи Ковиљачи, „Вера Радивојевић“ у Белој Цркви, „Душко Радовић“ у Нишу, „Др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици, „Колевка“ у Суботици и „Христина Маркишић“ у Алексинцу обезбеђена је велика количина хране, одеће и обуће, машине за прање веша као и опрема за реновирање купатила.
.

Овај изузетни друштвени и хуманитарни догађај спроведен је у дело уз помоћ модне агенције „Фабрика“ и Весне Мандић, директорке и оснивача агенције „Фабрика“ и Њ.Е. г-дина Франсоа Ксавијера Дениоа, Француског амбасадора у Србији. Принчевски Пар, Принц Петар и деца без родитеља широм Србије захваљују се спонзорима догађаја Ер Франс, Арт Ивал д.о.о., „Kреди Агриколе Србија“ банци, хотелу „Таун Хаус 27“, Графичком атељеу „Сања“, Универзитету Мегатренд из Београда, Нестеа, Пекари „Трпковић“, Ровента, „Сан Мун & Старс“, Телекому Републике Србије, Зептер Интернатионал д.о.о. и медијским партнерима Радио Телевизији „Пинк“ и „Хелоу“ магазину, као и свима који су допринели одржавању овог хуманитарног пројекта.