Архива за фебруар, 2016

Da li Predsednik predstavlja sve građane tj. da li Srbija treba da obnovi parlamentarnu monarhiju?

februar 29, 2016 IZVOR: OPOZICIONAR

Rasprave o monarhiji i republici traju vekovima, i o tome su već ispisane čitave biblioteke knjiga. No zašto bi u Srbiji trebalo vaspostaviti monarhiju? Danas je Srbija razjedinjenja, podeljena, treba joj ličnost koja će ujediniti građane Srbije. Srbiji je neophodan prosvećeni monarh, poput Petra I Karađorđevića.
Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević i njegova deca imaju diplome uglednih Univerziteta, da li takvu poseduje i aktuelni predsednik države? Građanima je potreban uzoran, skroman, razuman kralj, koji govori svetski jezik, koji se vodi demohrišćanskim vrednostima, koji brine za svoje građane.
Da li je naš predsednik, predsednik svih građana Srbije? Da li je ijedan prethodnik Tomislava Nikolića bio predsednik svih građana? Nije, svi su ostali predsednici svojih političkih partija, neki su koristili svoj autoritet, pa su za premijera postavljali svoje marionete. Ako istinski želimo da se borimo protiv partokratije, potreban nam je kralj, koji bi kao takav bio nestranačka ličnost, što bi značilo da je kralj svih građana Srbije. Kralj bi imao ceremonijalnu titulu, kao i kraljevi osam evropskih zemalja ne bi se mešao u politiku. Srbija bi bila ustavna, parlamentarna monarhija na čelu s Karađorevićima. Političke stranke bi mogle da se fokusiraju na izbore za premijera i članove parlamenta. Na ovaj način bismo uštedeli novac u budžetu, tako što ne bismo raspisivali redovne i vanredne predsedničke izbore, ne bismo morali da plaćamo penzije svim prethodnim, kao i platu aktuelnom predsedniku. Nemačka država, izdvaja duplo više za plate i penzije predsednika od Ujedinjenog Kraljevstva, Srbija takođe ima velike izdatke za davanje kako bivšim predsednicima, tako i aktuelnom.
Srbija se organizovala kao moderna država na jugoistoku Evrope pod imenom Kneževina Srbija, potom i kao Kraljevina Srbija. Dok smo bili kraljevina, bili smo priznati od svetskih sila kao ravnopravan partner. U ratnim vremenima saveznici su nas pomagali, bodrili, divili se našem junaštvu, u mirnim vremenima sarađivali smo, razmenjivali robu, bili smo pitani za savete za okruglim stolom. Kao republika ostali smo bez prijatelja u svetu, saveznici su nas u nekoliko navrata bombardovali, ostavljali na cedilu, sklanjani smo u stranu, a naše granice su bivale sve uže i uže. Prirodno je vratiti krunu, i pokušati povratiti s dinastijom Karađorđević svetle trenutke naše prošlosti.
Ukoliko bi Srbija postala ponovo kraljevina, bila bi prva socijalistička država koja je prešla na uređenje države u obliku monarhije. Vratila bi se svom demokratskom putu s početka XX veka. Jednom prilikom Matija Bećković je rekao: „Srbija ne može postati demokratska država sa bezakonjem u svojim temeljima. Čija bi ona mogla poštovati ljudska prava i privatnu svojinu, ako ne poštuje pravo i svojinu one porodice koja je stvorila modernu Srbiju i za koju je vezan i sam pojam Srbije i srpstva.“
Povratak kraljevske dinastije Karađorđević na čelu države Srbije bio bi i ekonomski isplativ. Turisti iz celog sveta vole da posećuju kraljevske države. Imali bi prilike da posete naše muzeje, kraljev dvor, upoznaju našu istoriju, tradiciju, i mogli bi da se opuste u nekom od naših prirodnih odmarališta. Kralj bi učvrstio svoje kontakte s drugim dinastijama, ojačao brend Srbije u Evropi i svetu. Ove godine je kraljevska vinarija sa Oplenca dobila je dve zlatne medalje na sedmom Međunarodnom sajmu vina u Beogradu. Poznato je da su konzumeri vina skloni veselju, radosti življenja, opuštanju, zabavi i odmoru. Nasuprot vinu rakija menja duševno stanje, sužava svest, dovodi do sumarnog stanja i podstiče agresivnost.
Zato, ukoliko bi postojao izbor izmedju Tomovače i kraljevske vinarije, uvek bih odabrao kraljevsku vinariju. Želite li i vi da nazdravimo cenjenoj, časnoj, veseloj, radosnoj i ujedinjenoj Srbiji?
B.T.

KARAĐORĐEVIĆ O VEZI SVOG NASLEDNIKA: Kustina ćerka je divna, moj sin zna šta radi!
Izvor Kurir Društvo 08:04, 16.02.2016. 933
Aleksandar III ima 34 godine. Dunja je impresivna devojka. Da li mislite da mu je neophodan moj savet, kaže srpski princ o vezi svog naslednika i ćerke Emira Kusturice
Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u razgovoru za Kurir ističe da neće odustati od imovine za koju smatra da kao naslednik krune polaže pravo.

On takođe naglašava da će o povratku monarhije krajnju reč dati srpski narod, a ne političke strukture ili strani uticaj. Ne krije ni da je veoma zadovoljan potencijalnom princezom Dunjom Kusturicom, ćerkom proslavljenog reditelja, s kojom je njegov sin Aleksandar III već nekoliko meseci u vezi.

Kako komentarišete odluku Agencije za restituciju, kojom je odbijen vaš zahtev za povraćaj Belog dvora?
- Ne komentarišem je! Agencija je donela jedno rešenje, koje smatram spornim u svakom pogledu, uz objašnjenje koje je još spornije. Preduzećemo mere koje smatramo adekvatnim.

Sud vas je ranije rehabilitovao, opovrgavši odluke Prezidijuma Predsedništva Skupštine FNRJ iz 1947, koje su ipak ostale pravosnažne kad je Beli dvor u pitanju?
- Mala ispravka: Beli dvor je jedna od zgrada u dvorskom kompleksu. Odluka Prezidijuma je nevažeća od dana donošenja, pa se nijedna odluka danas ne može zasnivati na njenim posledicama jer te posledice pravno ne postoje.

Najavili ste žalbu sudu u Strazburu. Koji su vaši argumenti?
- To je posao pravnika, ako do toga bude moralo da dođe.

Ukoliko u konačnoj presudi vaš zahtev bude odbijen, šta ćete onda?
- Ne znam zašto i na osnovu čega bi mogao biti odbijen!

Očekujete li da vam se uskrati pravo i na povraćaj ostatka imovine?
- Pravo na imovinu jedno je od osnovnih ljudskih prava. Ako se to nekome može oduzeti, onda je problem za svakoga mnogo veći nego što je ovaj konkretan slučaj za mene.

U javnosti se dosta spekuliše od čega živite vaša porodica i vi. Možete li nam reći od čega?
- Ako ima onih koji spekulišu, mora biti da imaju neke informacije. Ako ih već neko ima, a nije ih dobio od mene, neka odgovor traži od tog svog izvora. Možda ću tako i ja nešto saznati.

Na proleće nas očekuju vanredni parlamentarni izbori. Mislite li da je bilo neophodno njihovo raspisivanje?
- Poznato je da izbegavam da komentarišem političke odluke. O neophodnosti izbora odlučuju Skupština, predsednik, premijer i, u konačnoj instanci – glasači i birači, jer između ta dva pojma postoji značajna razlika.

I ovi izbori pokazuju da nam je društvo duboko podeljeno. Kako vi gledate na to?
- Gde god da pogledam, po Srbiji i oko Srbije, vidim podeljenost. To nije sreća, ali je još veća nesreća prinudno jednoumlje.

Imate li savet za građane uoči izbora?
- Mislite svojom glavom i verujte svojim strahovima.

Kakva je vaša saradnja sa srpskim političarima? Imate li prijatelje među njima?
- Teško je biti političar i imati prijatelje. Nije lakše ni biti Karađorđević i imati prijatelje.

Vaš deda se borio za medijske slobode u Srbiji, kako vam danas izgleda situacija na tom polju?
- Ponekad se pitam šta bi moji deda i pradeda danas mislili o medijskim slobodama u Srbiji, Evropi i svetu!
Naslednik britanske krune princ Čarls najavio je dolazak u Srbiju. Da li je neko tim povodom kontaktirao sa vama iz Bakingemske palate?
- Poseta princa od Velsa je državna poseta.

Ukoliko se sretnete, gde biste voleli da to bude i šta biste mu poklonili?
- Princ od Velsa je moj rođak i veoma drag prijatelj, ali u Srbiju dolazi kao predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva. Sve izvan toga je rodbinska i prijateljska stvar.

Koliko je značajna njegova poseta u ovom trenutku, budući da će obilaziti i ostale zemlje u regionu?
- Svaka zvanična poseta princa od Velsa jeste neka vrsta javne poruke i signala koji šalje britanska vlada. Šta ta poruka sadrži i kako će se pročitati, stvar je onih koji su zaduženi za državnu politiku.

Može li on biti glas koji će doprineti povratku monarhije u Srbiju i mislite li da je to realno?
- Povratak monarhije u Srbiju stvar je naroda Srbije, ne samo političkih struktura i svakako ne stranih sila.

Vaša porodica je, između ostalog, poznata po humanitarnom radu. Na šta ste najviše ponosni?
- Na činjenicu da smo poznati po tome.

Nedavno ste izmirili račune za struju. Kako je uopšte moguće da ste dugovali i da vam je zbog toga struja isključena?
- O tome bi se mogla napisati knjiga. Možda i hoće.

Vaši sinovi su dospeli u žižu interesovanja javnosti kada su se pojavile slike na kojima su sa oružjem, odnosno polugoli. Kako kao roditelj to komentarišete?
- Valjda se od roditelja ne očekuje da takve priče komentariše u javnosti.

Aleksandar III je u vezi s Dunjom Kusturicom. Traži li vam savete i razgovarate li sa Emirom o tome?
- Moj sin ima 34 godine. Dunja Kusturica je impresivna devojka. Da li mislite da mu je neophodan moj savet?

Intervju Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik
Voli sport
NEMA RAVNOG ĐOKOVIĆU

Jedni od retkih ljudi koji nas ujedinjuju su sportisti. Da li pratite njihove uspehe?
- Svakako, i sa velikim žarom.

Ko vam je omiljeni sportista?
- Ima li ikoga ko bi s pravom mogao stati ispred Novaka Ðokovića?

Za koga navijate?
- Za Srbiju!
Čestitka za Dan državnosti
BORBA ZA MODERN SRBIJU I DALJE TRAJE

Povodom Dana državnosti građanima Srbije upućujem svoje najbolje želje. Na ovaj dan pre 212 godina naši preci počeli su da grade modernu Srbiju. Danas se mi još jednom nalazimo u sličnoj situaciji. Srbija mora biti usmerena na stvaranje zemlje u kojoj svi građani mogu i žele da žive dostojanstveno, zemlje gde se poštuje i ceni vladavina prava, države koja s poštovanjem pamti svoju istoriju i ne stavlja je u službu kratkoročnih ciljeva i sitnih dnevnopolitičkih dobitaka.

KARAĐORĐEVIĆI NE ODUSTAJU! AKO SE IZBORE – stotine hiljada građana dobija DEDOVINU nazad! RESTITUCIJA
februar 3, 2016

BEOGRAD – Konfiskovani dvorski kompleks na Dedinju, koji potražuje porodica Karađorđević, ostaje u rukama države, ali bi Srbija toj porodici mogla da vrati mnoge stanove u centru Beograda, umetnine, skulpture, pa čak i fabrike!
Agencija za restituciju donela je po članu 18 Zakona o restituciji odbijajuće rešenje dinastiji kada je u pitanju dvorski kompleks jer se ne vraćaju „kulturna dobra od izuzetnog značaja“, u šta spada i ta dedinjska „nekretnina“. Pravni zastupnici Karađorđevića odmah su zapretili da će uložiti žalbu na to rešenje i, ako je potrebno, ići do Strazbura. Ogromna imovina kraljevske porodice, među kojom je i „dedinjski dvorac“, konfiskovana je 8. marta 1947. godine ukazom Predsedništva prezidijuma Narodne skupštine FNRJ.
S druge strane, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević izjavio je još pre pet godina da postoje precizni spiskovi oduzete imovine, kao i da će ih podneti nadležnim organima.
– Nama je, kao i mnogim građanima Srbije, imovina nelegalno konfiskovana 1947. – rekao je tada on. Prema državnom popisu imovine, Karađorđevići su u Srbiji u vreme progonstva imali dvorac Dedinje i Beli dvor u Beogradu, s pripadajućim ogromnim parkom i šumom. NJihova je bila i dvorska bašta u Rakovici od oko deset hektara, staklenici i zgrade.
Na Bulevaru kralja Aleksandra imali su kuću i 14 ari okućnice, a u Krunskoj 7 pomoćne zgrade i 20 ari placa. Pripadala im je i kuća u Sarajevskoj 7 sa 14 ari zemlje. Bili su i vlasnici vile u Tolstojevoj 2 i oko 100 ari zemlje. Lično vlasništvo kneginje Olge na Topčiderskom vencu 6 bila je vila i oko hektar zemlje. Kraljica Marija u Aberdarevoj ulici započela je izgradnju vile koja je do Drugog svetskog rata bila ozidana i pokrivena.
Posle rata, tu zgradu je preuzelo državno filmsko preduzeće, a sada je to bombardovana zgrada RTS-a. Na Bulevaru kralja Aleksandra, kralj Aleksandar je podigao studentski dom i ustupio ga Beogradskom univerzitetu. Za učenike srednjih škola, kralj Aleksandar je podigao dom u ulici Miodraga Davidovića na Topčiderskom brdu i ustupio ga ondašnjem Ministarstvu prosvete. U Sokobanji imali su kraljevske livade.
Kralj Aleksandar je u istočnoj Srbiji imao preduzeća „Neresnicu“ i „Glogovicu“ gde je bila njegova fabrika za preradu zlatne rude. Posedovao je i bager za ispiranje zlata iz Peka, rudnik uglja „Sikola“ kod Negotina i rudnike „Brodica“ i „Železnik“ kod Kučeva. Ukupna vrednost nepokretne imovine Karađorđevića u trenutku oduzimanja, kako je objavljeno, procenjena je na 159.621.969 dinara. U to vreme, dolar je vredeo 56 dinara, što je oko tri miliona dolara!
Komentarišući „odbijenicu“ Srbije da se Karađorđevićima vrati Beli dvor, Mile Antić, koodinator Mreže za restituciju, navodi da je rešenje Agencije za restituciju zakonito.
– Kulturna dobra od izuzetnog značaja se ne vraćaju. Zakon predviđa obeštećenje porodicima, ali to je potpuno smešna priča. Za Karađorđeviće, ali i sve ostale, neumoljiva je činjenica da u budžetu novca za to neće biti. Osnovno pitanje u celoj priči jeste da li se Srbiji isplati da „gaji“ sve te nekretnine i ljude u njima ili je jeftinije da ih vrati, pa da počne da ubira prihode od njih. Podsećam da svako kome se vrati makar i šupa, podrum, pa na kraju i dvor, ukoliko želi da to što mu je vraćeno proda, ima obavezu da prvo da ponudi državi koja ima pravo preče kupovine. Pa ako je Srbiji toliko stalo da bude vlasnik dvora, neka ga kupi – objasnio je Antić.
Potomci porodice Karađorđević, kako je pre nekoliko godina objavljeno, očekuju da im se vrati i imovina u Crnoj Gori, Sloveniji i Makedoniji. NJihovi pravni zastupnici podneli su zahteve vlastima u tim zemljama za povraćaj oduzete imovine Titovim ukazom od 1947. godine. Crna Gora i Slovenija su to glat odbile, pa su pravni zastupnici Karađorđevića predmete uputili Međunarodnom sudu u Strazburu. Najatraktivnija zaostavština Karađorđevića u Crnoj Gori je dvorac u Miločeru i deo ostrva Sveti Stefan, koji su uknjiženi kao privatno vlasništvo kraljice Marije Karađorđević. Potomcima srpske dinastije pripada i plac na Cetinju s rodnom kućom kralja Aleksandra, zemljište u ataru Rijeke Crnojevića sa dvorcem „LJeskovac“. Kraljevska porodica ima imovinu na Bledu, kao i dvorac na Bohinjskom jezeru i dvorac u Kamničkoj Bistrici.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da u slučaju Karađorđevića nema šta da se komentariše jer je rešenje doneto po zakonu.
– Četiri godine u tom zakonu piše da se ne vraća Beli dvor. Odlučivali smo po tom članu 18, koji je jasan i isključiv, tako da ne ostavlja mesta za bilo kakvo drugačije tumačenje. Kada bude donesen zakon o dvorovima, tada će po njemu biti odlučivano – objasnio je on.
(Izvor: Pravda)