Извор: Новости
В. Црњански Спасојевић | 25. децембар 2013. 21:29 |
Виши суд у Београду вратио част и углед средњем сину краља Александра, решење примила његова сестра Јелисавета. Захтев је поднео најмлађи син Михаило, а тражиће и реституцију

Краљица Марија са синовима Петром, Андрејом и Томиславом
ПРИНЦ Томислав Карађорђевић, син краља Александра, рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду, 16. децембра. Решење је у среду примила његова сестра од стрица, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, ћерка кнеза Павла.
- Примила сам решење уз овлашћење његовог најмлађег сина Михаила, који иначе живи у Београду и који је поднео захтев за рехабилитацију, али је привремено отпутовао – каже кнегиња Јелисавета за „Новости“.
Принц Михаило поднео је захтев Вишем суду 22. јула ове године. У решењу које је суд донео пет месеци касније дословце стоји да се „усваја захтев за рехабилитацију покојног Њ. К. В. принца Томислава Карађорђевића и утврђује да је указ Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947. године ништаван од тренутка његовог доношења, као и да су ништаве све правне последице“.
Принц Томислав је средњи син краља Александра и краљице Марије, рођен 19. јануара 1928. у Београду, а преминуо 12. јула 2000, у Тополи. У марту 1947, као и осталим члановима династије, нова власт одузела му је држављанство и конфисковала имовину.
Средњу школу завршио је у Британији и одмах после рата уписао Клер колеџ Универзитета Кембриџ, али га је због сукоба са једним марксистичким професором напустио. Посветио се воћарству, па 1950. купује велику фарму на два сата од Лондона. Бавио се узгојем јабука, и у једном тренутку имао 17.000 стабала. У Србију се вратио у октобру 1991.

- Била сам у хотелу „Москва“ када ме је позвао Томислав и питао да ли могу да га сачекам на београдском аеродрому. Обрадовала сам се. Ја сам дошла четири године раније и драго ми је да сам на неки начин отворила врата повратку осталих. Била сам блиска са Томиславом. Дописивали смо се док је живео у Енглеској, а по повратку у земљу често смо га посећивали на Опленцу, где је бринуо о задужбини краља Петра.
Био је весео човек, народски. Стално је ишао у народ, помагао му, и људи су долазили да га обиђу на Опленцу.
- Последњи пут сам га видела десет дана пред његову смрт и била сам шокирана да и даље, иако тешко болестан, пуши. Сећам се да је примао неке ињекције на бази биљака из Русије, за које је веровао да ће му помоћи, и да је у кући било јако хладно – каже кнегиња, и подсећа да је на његовој сахрани било много људи из целе Шумадије.
Пошто су одлуком Вишег суда ништава сва решења проистекла из указа о одузимању држављанства, то практично значи да наследници принца Томислава имају право и на реституцију. И тај захтев биће поднет наредних дана, а у међувремену у току је поступак рехабилитације краљице Марије. Захтев су поднели супруга и потомци принца Томислава Линда, Катарина, Михајло, Ђорђе и Никола, као и потомци принца Андреја, Лавинија, Димитрије и Татјана.
Принц Томислав из првог брака са принцезом Маргаритом од Бадена има сина Николу и ћерку Катарину. Из другог брака са Линдом Мери Бони има синове Ђорђа и Михаила.

Био је познат по свом хуманитарном раду и као заштитник цркава, био је председник Одбора за обнову Хиландара, а Демократска странка му је на првим послератним изборима 1990. нудила да буде њен председнички кандидат, али је одбио.
ЦРНА ГОРА ТРАЖИ НОВУ ВИЛУ
РЕШЕЊЕМ Министарства финансија наследство кнегиње Олге, супруге кнеза Павла, вила „Црногорка“, враћена је кнегињи Јелисавети и кнезу Александру. Према сазнањима кнегиње Јелисавете, досадашњи црногорски амбасадор је по завршетку мандата напустио вилу, а Влада Црне Горе тражи нову.

- Искрено се надам да ће нека од понуђених резиденција одговарати Амбасади Црне Горе, и да ће наша вила и физички бити враћена, с обзиром на то да брат и ја не потражујемо у реституцији ништа друго ни од Србије, ни од Црне Горе.

.
Извор : Курир
Министарство финансија донело решење којим је потврђена одлука о враћању виле потомцима Павла Карађорђевића

БЕОГРАД – Повратак у родитељски дом.
Принцези Јелисавети и њеном брату кнезу Александру Карађорђевићу коначно ће бити враћена вила „Црногорка“ са припадајућим парком у Ужичкој 1, сазнаје Курир.

Наиме, како сазнајемо, Министарство финансија донело је решење којим је потврђена одлука Агенције за реституцију из јуна ове године да се спорна вила врати Карађорђевићима. Ову информацију за Курир потврдио је и Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, који каже да је од јуче вила „Црногорка“ поново власништво потомака кнеза Павла Карађорђевића.

- Агенција за реституцију од Министарства финансија, као другостепеног органа, добила је решење којим је одбијена жалба Републичког јавног правобранилаштва на нашу одлуку о повраћају виле „Црногорка“ принцези Јелисавети Карађорђевић и њеном брату кнезу Александру из јуна ове године. Тим решењем овај случај је затворен – каже Секулић за Курир. Радосну вест да јој је вила „Црногорка“ коначно враћена принцеза Јелисавета сазнала је од новинара Курира.

- Ако могу да ставим моје стопало у кућу моје мајке, то би било врло дирљиво за мене. Нисмо планирали шта ћемо ако нам врате вилу, али ћу живети ту пошто нигде у свету ништа немам и живим као подстанар. Чак ни малу виљушку никад нисам добила – каже принцеза Јелисавета за Курир и додаје да ће одмах радосну вест јавити брату кнезу Александру, који живи у Паризу.

(С. Т.)

IZVOR : NOVOSTI
V. Crnjanski Spasojević | 05. decembar 2013. 21:18 |
Potomci Karađorđeviđa uključili se u ostavinski postupak oko Brozove imovine. Zahtevaju da se izuzme blago nađeno u „depou 555“ i da ga procene aukcijske kuće „Sotbi“ i „Kristi“

Komisija otvorila sef u Narodnoj banci Srbije
Naslednici porodice Karađorđević tražili su od Prvog osnovnog suda u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinska rasprava posle smrti Josipa Broza Tita, da donese rešenje o otvaranju sefa u vili „Mir“. Oni sumnjaju da bi u tom sefu mogle da budu skrivene još neke dragocenosti koje nisu pronađene u „depou 555“ u Narodnoj banci Srbije.
Komisija predsednika Srbije, na zahtev suda, otvorila je proletos ovaj sef, koji je tri decenije bio zapečaćen i proglašen državnom tajnom. U njemu su bile pohranjene stvari nađene posle smrti nekadašnjeg predsednika SFRJ u njegovoj rezidenciji u Užičkoj. Ispostavilo se da su gotovo sve nađene dragocenosti pripadale dinastiji Karađorđević.
Zato su se naslednici kraljevske porodice prijavili kao zainteresovani učesnici u ostavinskom postupku koji Brozovi vode. Oni od suda traže da se izuzme iz ostavinske mase imovina nađena u „depou 555“, jer nalaz veštaka nesporno dokazuje da su ovi predmeti kraljevski.
Naslednici će, kako saznajemo, tražiti i ono što veštak kog je angažovala Komisija predsednika za popis stvari iz sefa, nije uradio. Dakle, zahtevaće procenu vrednosti nađenog blaga, odnosno da sud nanovo otpečati vreće i omogući uvid stručnjacima čuvenih aukcijskih kuća „Kristi“ ili „Sotbi“.
Sud bi zatim trebalo iz ostavinskog postupka da izuzme blago nađeno u Titovom sefu i uputi naslednike Karađorđevića na dopunski ostavinski postupak iza kralja Aleksandra, kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge. Jer, na dvoru je postojalo pet kasa. Umetničke slike, srebrnina, porcelan, nakit i ostalo kupovano je ne samo novcem iz kase Uprave dvora, već i iz posebnih kasa kralja, kraljice, kneza i kneginje. Priznanicama pohranjenim u Narodnoj banci moguće je dokazati koje vrednosti su kupljene privatnim novcem.
U „depou 555“ bilo je pohranjeno bogatstvo koje je državna komisija zatekla i popisala dve godine posle maršalove smrti 29. aprila 1982. Za zlatne poluge, prah i opiljke (oko 30 kilograma), kao i srebrne poluge i platinaste pločice, veštak Rajko Dupalo zaključio je da su verovatno iz rudnika zlata „Glogovica – Neresnica“, koji je pripadao kralju Aleksandru.
DOBILI SAMO BELI DVOR Porodica Karađorđević ubrzo će podneti i zahtev za povraćaj imovine Agenciji za restituciju. Oni do sada u Srbiji nisu dobili ništa, osim kompleksa Belog dvora na korišćenje, i jedne kuće u Beogradu.
U vrećama je nađeno i više od 150 komada nakita, kao i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe. Mnoštvo je bisera, rubina, brilijanata, nakita od žada, zlatnih medaljona i privezaka, čak i sa likom kralja i kraljice. Na jednom privesku je natpis „Petar, rođen 6. septembra 1923, kršten 21. 11. 1923. u Beogradu“, koji je očigledno pripadao kralju Petru Drugom. Zanimljiv je i zlatni prsten s natpisom „Kumanovo 11. 10. 1912“ U nekim medaljonima su slike članova porodice Romanov, a jedna plišana kutija sa zlatnom elipsastom kutijom u njoj, čiji je poklopac ukrašen inicijalima, najverovatnije je bila poklon Nikolaja Drugog Romanova srpskoj dinastiji.
Osim čuvenog Ordena Karađorđeve zvezde, koji je pripadao kraljici Mariji, nađen je i izuzetno vredan orden „Za boj i slobodu Petar Prvi 1904“, sa krunom i krstom, optočen rubinima i brilijantima. Veštak zaključuje da su nakit i ordenje pripadali Karađorđevićima.
Za numizmatičku zbirku od preko 200 komada veštak ne precizira kome bi mogla pripadati, ali naslednici veruju da je pripadala knezu Pavlu. Tu je i 87 skupocenih satova, gde je na nekim ugravirana kruna, a na drugima Titovi inicijali, a na jednom posveta ruske kraljevske porodice.
Pošto je ovo samo mali deo onoga što je kraljevska porodica ostavila iza sebe, u dopunskom postupku njihovi naslednici tražiće da se nađu i spiskovi iz 1945. i 1946. sa stvarima nađenim u dvorovima, i da se uđe u trag ovom blagu.

Blago vraćeno u Titov sef
IZVOR: NOVOSTI
V. C. S. | 28. novembar 2013. 20:47 |
Komisija koju je formirao predsednik Srbije za otvaranje depozita 555 u Narodnoj banci Srbije, poznatijeg kao „Titov sef“, završila je posao i nađene i popisane dragocenosti vraćene su u sef

Narodna banka-otvaranje Titovog sefa, Oliver Antic, Milorad Simic, Nenad Jevremovic
KOMISIJA koju je formirao predsednik Srbije za otvaranje depozita 555 u Narodnoj banci Srbije, poznatijeg kao „Titov sef“, završila je posao u roku, i nađene i popisane dragocenosti vraćene su u sef, rekao je za „Novosti“ predsednik Komisije Oliver Antić.
- Konsultovali smo se sa sudom, koji je rekao da nema uslova da čuva stvari, pa su one iz bezbednosnih razloga vraćene u depozit. Sa njih je skinuta oznaka državne tajne. Ništa sa spiska ne nedostaje, čak smo našli dve-tri stvari više. Sada je sve na ostavinskom sudu. Koga on bude imenovao za naslednika, i kada to postane pravosnažno, taj će dragocenosti moći da preuzme – kaže Antić.
Većina nađenih stvari ima grb ili monogram Karađorđevića, što je potvrdio i sudski veštak. Među nađenim blagom ima dosta toga sa monogramom kraljice Marije, zatim orden njenog oca, rumunskog kralja, kao i medalje oba kralja Petra i Aleksandra, a većina stvari je iz perioda između dva svetska rata.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ рођен је као Гојко Стојчевић, 11. септембра 1914. године, у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца. Рано је остао без родитељâ. О малом Гојку, од његове треће године, бринула је тетка.
НИЖУ ГИМНАЗИЈУ завршио је у Тузли, а вишу у Београду. После матуре у сарајевској Богословији 1936. године, уписује се на Богословски факултет у Београду, где дипломира 1942. године. За време Другог светског рата био је вероучитељ у дому за избеглу децу у Бањи Ковиљачи. Августа 1944. године, Гојко је добио туберкулозу. Лекари су предвиђали да му је остало три месеца живота. Излечио се молитвом у манастиру Вујну. У знак захвалности Богу што му је подарио здравље, изрезбарио је крст који се и данас чува у манастиру.
ПОСЛЕ ИСКУШЕНИШТВА замонашен је у овчарско-кабларском манастиру Благовештењу 1948. године, добивши, по Апостолу љубави, монашко име Павле. Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Раче. Школску 1950/1951. годину провео је као наставник призренске Богословије Светих Кирила и Методија.
У ЧИН ЈЕРОМОНАХА рукоположен је 1954. године.
ПОСЛЕДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ на Богословском факултету у Атини похађао је од 1955. до 1957. године.
ЗА ЕПИСКОПА рашко-призренског изабран је маја 1957. године. Патријарх српски Викентије хиротонисао га је септембра исте године, у београдској Саборној цркви. У трон епископа рашко-призренских устоличен је 13. октобра 1957. године.

У ЕПАРХИЈИ рашко-призренској обнављао је старе и порушене храмове и градио нове. Много се трудио око свештеничког и монашког подмлатка. Непрестано је путовао и служио у свим местима своје Епархије. Посебно се старао о призренској Богословији, где је предавао црквено појање и црквенословенски језик. Као епископ и професор, извео је доста покољењâ нових посленика на њиви Господњој.
КАО АРХИЈЕРЕЈ на Косову и Метохији, у време веома тешко за Србе и Српску Цркву, провео је више од 33 године. О нападима Арбанасâ на имовину Цркве, монахе, свештенике и српски народ, који се под тим притиском исељавао, редовно је обавештавао Свети Архијерејски Синод и Сабор, као и државну власт. И сâм је, са хришћанском смиреношћу и трпељивошћу, подносио вређања и физичке нападе. Сведочио је у Уједињеним нацијама, пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.
СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР Српске Православне Цркве, 1. децембра 1990. године, изабрао га је за четрдесет четвртог по реду првојерарха Српске Православне Цркве. Сутрадан, у недељу 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, устоличен је у трон архиепископа пећких, митрополита београдско-карловачких и патријараха српских, а 22. маја 1994. у древни патријарашки трон у Пећкој Патријаршији.
У ВРЕМЕ патријарха Павла обновљено је и основано више епархијâ. Године 1992. обновљена је Богословија Светог Петра Цетињског на Цетињу. Следеће године, почела је са радом Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи отворен је 1994, а Богословија Светог Јована Златоуста у Крагујевцу 1997. године. Информативна служба Српске Православне Цркве основана је крајем 1998. године. Настава веронауке у јавно школство Републике Србије враћена је 2001, а Богословски факултет у окриље Београдског универзитета 2004. године.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ се посебно старао о изградњи заветног храма српског народа, Спомен-храма Светог Саве на Врачару, који је, у његово време, грађевински потпуно довршен.
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ је дао велики допринос јединству Православне Цркве. Сусретао се са васељенским патријархом Вартоломејем I, патријархом московским и све Русије Алексијем II, архиепископом атинским и све Јеладе Христодулом, патријархом Александријским и све Африке Петром VII и другим поглаварима помесних Православних Цркава.
НАДАХНУТ РЕЧИМА Христовим Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, септембра 2006. године отворио је заседање Мешовите комисије за богословски дијалог између Православне и Римокатоличке Цркве, чији је домаћин био Београд.
НА СРЕТЕЊЕ Господње, 15. фебруара 1992. године, саборном светом Литургијом, коју су служили патријарх Павле и митрополит новограчанички Иринеј, после више деценија, успостављено је потпуно литургијско и канонско јединство Српске Православне Цркве у расејању.
У ЦИЉУ ИСЦЕЉЕЊА раскола у БЈР Македонији, 2003. године, обновљена је Охридска Архиепископија. На заседању Светог Архијерејског Сабора 2005. године патријарх Павле је потврдио избор митрополита велеског и повардарског Јована за архиепископа охридског и митрополита скопског, а затим је издао и Патријарашки и Саборски Томос о аутономији Охридске Архиепископије.
У СУСРЕТИМА са верским поглаварима римокатолика и муслимана, као и непосредним и писаним обраћањима политичким вођама у земљи и свету, у време трагичних ратова на територији бивше Југославије и НАТО−агресије на Србију, патријарх Павле се јеванђелски залагао за мирно и праведно решење сукобâ.
БИО ЈЕ председник Комисије Светог Архијерејског Синода за превод Светог Писма Новог Завета, чији је превод објављен 1984. године, као и председник Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему Служебника на српском језику.
У ГЛАСНИКУ, службеном листу Српске Патријаршије, од 1972. године објављује чланке, у облику питањâ и одговорâ, од којих је 1998. године настало тротомно дело Да нам буду јаснија нека питања наше вере. Године 1989. објавио је монографију Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког. Приредио је више богослужбених књига: Србљак, Требник, Молитвеник, Дополнитељни Требник, Велики Требник и друге. Веома је заслужан за објављивање капиталног зборника Задужбине Косова, по свој прилици најбољег и најобухватнијег дела о нашим светињама и народу на Косову и Метохији и њиховом страдању. За велики допринос богословској науци, Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду доделио му је 1998. године звање почасног доктора богословља.
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ био је две године на медицинској нези на Војномедицинској академији у Београду, где је уснуо у Господу 15. новембра 2009. године. Опојан пред Храмом Светог Саве на Врачару са највишим црквеним и државним почастима, − уз учешће Васељенског Патријарха и поглаварâ или високих представника свих Православних Цркава и уз присуство високих делегација Римокатоличке и Јерменске Цркве, Цркава Реформације, Светског Савета Цркава и Конференције европских Цркава, као и Исламске и Јеврејске заједнице, − сахрањен је 19. новембра 2009. у манастиру Раковици надомак Београда.

Antić: U Titovom sefu imovina Karađorđevića

FENA – 22.10.2013 11:46
Tanjug | utorak, 22.10.2013. | 14:55
Oliver Antić kaže da u tzv. „Titovom sefu“ nije zaostavština Josipa Broza, već nasleđe porodice Karađorđević, koje je bivši predsednik SFRJ želeo da sakrije
Savetnik predsednika Srbije je rekao da će sud u ostavinskom postupku raspraviti pitanje zaostavštine u depozitu koji je ostao posle smrti bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Antić je rekao da je sef otvoren na zahtev naslednika Broza i da je sud naložio u ostavinskom postupku da se taj depozit otvori, ali da se po njegovom otvaranju videlo da to nije nasleđe Broza, nego nasleđe Karađorđevića.

Antić je, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink, rekao da sud može da naloži i da se cela ta zaostavština stavi u sudski depozit, podsetivši da je skinuta oznaka državne tajne, koja je bila stavljena u vreme vladavine Broza.

On je naglasio da to „nije Titov sef“, nego da ima naziv „Depozit 555 Predsedništva“.

„Naslednici su se nadali da u tom sefu ima neke Brozove zaostavštine, ali nije tako, nego je to jednostavno sef koji je sadržao ogromnu većinu, zaista 99,9 odsto, sa očiglednim znacima i insignijama koji svi upućuju na Kraljevinu i na kraljevsku porodicu Karađorđević“, naglasio je Antić.

„Broz je to jednostavno sklonio i sakrio sa ciljem da se prikrije taj deo istorije srpskog naroda i sećanje na Kraljevinu, dinastiju i oca moderne Srbije“, objasnio je Antić.

Titov sef zanima i Karađorđeviće
Izvor VEČERNJE NOVOSTI
V. Crnjanski Spasojević | 03. oktobar 2013. 21:17 |
Članovi dinastije Karađorđević su od Prvog osnovnog suda tražili da vide da li je njihovo nasledstvo u trezoru Narodne banke. Biće podnet zahtev za rehabilitaciju kraljice Marije

Kraljica Marija na sahrani kralja
KNEGINJA Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, potomci princa Andreja – Katarina, Lavinija – Marma i Dimitrije Mihael Karađorđević, i sinovi princa Tomislava – Đorđe i Mihailo, podneli su dopis Prvom osnovnom sudu u Beogradu tražeći učešće u ostavinskom postupku vezanom za imovinu Josipa Broza Tita, saznaju „Novosti“.
Kako se navodi u dopisu, podnosioci imaju „pravni interes da im se omogući učešće u postupku raspravljanja zaostavštine Josipa Broza Tita“, pošto su iz medija saznali da je Komisija predsednika Srbije izvršila uvid i popis imovine koja se nalazila u sefu Narodne banke Srbije, a koju je tu pohranilo Predsedništvo SFRJ posle maršalove smrti.
Predsednik državne Komisije Oliver Antić naveo je da su u sefu nađene mnoge stvari koje su pripadale dinastiji Karađorđević, posebno ordenje kraljice Marije, i druge kraljevske insignije, a moguće i numizmatička zbirka kneza Pavla.
„Kao naslednici, potomci kralja Aleksandra i kraljice Marije, kao i kneza Pavla, imaju pravni interes da im se omogući uvid u spisak i predmete koji su nađeni i označeni kao Titova zaostavština, kako bi stavili predlog za izuzimanje navedene imovine i pokrenuli postupak za donošenje dopunskog rešenja po smrti kralja, kraljice i kneza Pavla“, navodi se u dopisu sudu.
- Niko nikada nije video šta se nalazi u sefu, niti nas je sud obavestio da je uopšte otvoren, da je u toku veštačenje i šta je u njemu nađeno. O svemu tome informisani smo iz novina. Ako se ispostavi da je tu imovina trećih lica, njoj svakako neće biti mesta u ostavinskoj masi – kaže za „Novosti“ Violeta Kočić Mitaček, zastupnik Titovog sina Miše i unuke Zlatice.
LEGIJA ČASTI ZA KRALJICU PREDSEDNIK Francuske Šarl de Gol odlikovao je 1959. kraljicu Mariju Legijom časti, kada je na njegov poziv prisustvovala obeležavanju četvrt veka od atentata u Marselju. De Gol je rekao: „Pozivam sve prisutne da odaju počast ovoj dami u crnoj haljini, jer je tokom poslednjeg rata pružila pomoć svakom ko je to zatražio.“
Ona dodaje i da je ostavinska rasprava zakočena već 10 meseci jer Komisija nije sudu poslala izveštaj posle otvaranja sefa.
A potomci prinčeva Andreja i Tomislava podneće u narednih nekoliko dana beogradskom Višem sudu zahtev za rehabilitaciju bake, kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.
Kraljica je rođena 9. januara 1900. u Goti, a preminula 22. juna 1961. u Londonu. Bila je iz vladalačke porodice Hoencolern – Sigmaringena, i u najbližim rodbinskim vezama sa vladajućim dinastijama Engleske, Rusije, Nemačke i Portugalije. Njen otac bio je rumunski kralj Ferdinand Prvi, a ovaj brak smatran je u Srbiji dobrim političkim potezom, jer je omogućio da se izvrši teritorijalno razgraničenje dveju susednih država i podela Banata.
Kraljica je bila izuzetno obrazovana, govorila nekoliko jezika, bila naklonjena umetnosti. U braku sa kraljem Aleksandrom imala je tri sina: prestolonaslednika Petra, princa Tomislava i princa Andreja. Takođe je važila za velikog dobrotvora, pomagala je starima, nemoćnima i naročito deci. Brzo je naručila srpski i građanima se obraćala isključivo na tom jeziku, a narod ju je prozvao Naša majka.
Posle ubistva kralja, 1934. u Marselju, rešenjem Sreskog suda za Beograd, imovina naslednika stavljena je pod starateljstvo kneza Pavla. Kraljica je dobila određenu sumu na ime udovičkog uživanja, od čega je zadržala za troškove samo četvrtinu, a preostali iznos dala u humanitarne svrhe.

Nakon ubistva osnovan je Fond kraljičine kancelarije, gde je i ona sama uložila sredstva iz miraza. Odatle su finansirana dobrotvorna društva, verske, humanitarne i prosvetno-kulturne organizacije kao i talentovani pojedinci.
Dobrotvorni rad nastavila je i za vreme Drugog svetskog rata i posle njega, preko Komiteta Jugoslovenskog crvenog krsta i humanitarnog društva „Andrej Prvovenčani“. Slala je pomoć srpskim zarobljenicima. U kartoteci nje i princa Andreja zavedeno je 130.000 jugoslovenskih oficira i vojnika kojima je išla pomoć u logorima u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Norveškoj i Albaniji. U svojoj kući u Londonu pakovala je i pakete za narod i slala u domovinu sve do 1952. Posle rata, kuću je poklonila Crkvi.
Dinastiji je 1945. zabranjen povratak u zemlju. Ukazom od 8. marta 1947. kraljici je oduzeto državljanstvo FNRJ i konfiskovana celokupna imovina. Njeni unuci sada predlažu Višem sudu da donese rešenje o rehabilitaciji i oglasi ništavnim ukaz po kom su joj oduzeti državljanstvo i imovina.

Karađorđevići: Hoćemo naše stvari iz Titovog sefa
IZVOR: BLIC
M. Petrović | 11. 09. 2013. – 06:39h | Foto: J. Vučetić |
Na dvoru Karađorđevića još čekaju zvaničan izveštaj Državne komisije, koju je predvodio Oliver Antić, o sadržaju Titovog sefa u Narodnoj banci Srbije, nakon čega će, zahtevati da im sve stvari koje su pripadale članovima dinastije budu vraćene.

U Titovom sefu samo stvari Karađorđevića
Oliver Antić je pre dva dana rekao da su svi predmeti koji su nađeni u Titovom sefu privatno vlasništvo porodice Karađorđević, još od kralja Aleksandra i kraljice Marije. Član krunskog veća Dragomir Acović očekuje da će članovi kraljevske porodice tražiti da im se vrati ono što je njihovo, ali ističe da je mnogo važnije odgovoriti na pitanje otkud te stvari u Titovom posedu.
- Sada se tek vidi da je izmišljena priča kako je tu reč o Titovim stvarima. Ali pitanje je i na osnovu čega su onda predmeti koji su vlasništvo Karađorđevića smešteni u depo NBS. U njima se čuva državna imovina i ne možemo ni vi, ni ja da neke naše dragocenosti, pod uslovom da ih imamo, položimo u depo NBS – kaže Acović.
Neke interesantne stvari mogla bi među predmetima iz sefa da pronađe i kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, koja bi, kako su nam preneli njeni saradnici, volela da vidi šta se sve tu nalazi, naročito ako su tu i neke stvari koje su pripadali njenom ocu ili majci, kneginji Olgi.

U sefu je nađena Karađorđeva zvezda koja je pripadala kraljici Mariji
- Ne zna se gde su ordeni kneza Pavla, jer nisu pronađeni posle njegove smrti – kaže sagovornik “Blica” blizak Jelisaveti Karađorđević.
I mada se o sadržaju 11 džakova sa stvarima koji su posle Titove smrti popisane i smeštene u depo NBS za sada samo nagađa, gotovo je sigurno da je među njima i Karađorđeva zvezda dodeljena kraljici Mariji.

На иницијативу Сабора Монархиста Србије који сарађује са Удружењем руско -српског пријатељства Руски Императорски ФЛАГ организована је посета Дворском комплексу 26 јуна 2013 године. Наиме у посету овом удружењу је стигло из Русије 11 чланова војно-патриотског православног Клуба Серафими и 9 ученика православних гимназија из Москве, које води представник Фонда Њ.ИВ.В.Кнегиње Олге Александровне, млађе сестре Цара Николаја Другог , капетан Руске ратне морнарице Јуриј Машиностов. Приликом посете чланови Клуба Серафими су се посебно упознали са делом архитекте Николаја Краснова, који је своју носталгију пренео у идејна решења српске краљевске архитектуре у Краљевском Двору.
Као гости удружења Руски Императорски Флаг, обишли су Београд, Нови Сад,Врбас фрушкогорске манастире, Сремске Карловце и учествовати у међународном спортском кампу новосадског Универзитета.

Чланови Клуба су такође примљени у Патријаршији, код Председника Србије Томислава Николића и за Видовдан су присуствовали прослави Славе у Великој РЕМЕТИ у Фрушкој Гори где им је домаћин био Владика сремски Василије.

Дана 21 јуна 2013. године у манастиру Раковица представници Сабора Монархиста Србије и Српске монархистичке странке Српска Слога посетили су гроб Патријарха српског Павла.

Сенима Патријарха Павла, кога је за живота народ сматрао за свеца поклонили су се: председник Сабора Монархиста Србије и Иницијативе за Краљевину Србију Љиљана Јовановић, председник СМС Српска Слога Љубомир Симић и секретар Зоран Ивановић.
Патријарх српски господин Павле 15. новембра 2009. године у Београду.

Патријарх је, према сопственој жељи израженој у тестаменту, сахрањен у манастиру Раковица, у манастирском дворишту поред патријарха Димитрија.

Речи Патријарха српског господина Павла:
„Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује’’.