Ostaci kraljica Marije i Aleksandre stižu u Srbiju
IZVOR:NOVOSTI
V. MIJATOVIĆ | 22. april 2013. 20:59 |
„Novosti“ saznaju: Posmrtni ostaci Marije Karađorđević stižu u Srbiju 29. aprila, a Aleksandrini 9. maja. Baka i majka prestolonaslednika Aleksandra, sa kraljem Petrom Drugim, biće sahranjene 26. maja

Kralj Petar, kraljica Marija, prestolonaslednik Aleksandar i kraljica Aleksandra
SRPSKE kraljice Marija i Aleksandra Karađorđević konačno stižu u Srbiju. Posmrtni ostaci Marije Karađorđević, žene kralja Aleksandra i majke kralja Petra Drugog, iz Londona će biti dopremljeni 29. aprila, potvrđeno je „Novostima“ u predsedništvu Srbije i na Kraljevskom dvoru. Poslednja jugoslovenska kraljica i supruga Petra Drugog, Aleksandra Karađorđević, na tle zemlje na čijem je tronu bila, prvi put će se naći 9. maja. One će, zajedno sa kraljem Petrom Drugim, čiji su posmrtni ostaci dopremljeni u januaru, biti sahranjene, uz sve državne počasti, 26. maja u porodičnoj grobnici na Oplencu.
Na beogradskom aerodromu 29. aprila, tačno u 17.25, posmrtne ostatke kraljice Marije dočekaće prestolonaslednik Aleksandar i članovi kraljevske porodice zajedno sa savetnikom predsednika Srbije, profesorom Oliverom Antićem, koji je jedan od najzaslužnijih što će najzad biti ispunjen zavet kralja Petra da svi Karađorđevići počivaju na Oplencu. Do sahrane 26. maja, posmrtni ostaci srpskih kraljica počivaće, zajedno sa telom kralja Petra Drugog, u dvorskoj kapeli u kraljevskom kompleksu na Dedinju.
Kraljica Marija sada počiva na groblju u Grogmoru, u blizini vindzorskog zamka, gde je sahranjena i njena baka, engleska kraljice Viktorija. Bila je kćer rumunskog monarha Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije i bratanica kralja Edvarda, pa prenos njenih posmrtnih ostataka nije bilo moguće organizovati bez saglasnosti britanske krune i kraljice Elizabete. Posle prvog obraćanja porodice Karađorđević vladarki Velike Britanije sa molbom da se telo njene rođake prenese na Oplenac, kraljica Elizabeta upitala je da li je Srbija spremna da prihvati i sahrani kraljicu Mariju Karađorđević. Kada je iz Srbije stigao potvrdan odgovor, ostalo je da se reše formalnosti.

- Sve je obavljeno na jedan fin način kako se to i radi u zemljama koje drže do reda i svoje istorije – kaže za „Novosti“ Oliver Antić, član vladine komisije za prenos posmrtnih ostataka i sahranu članova kraljevske porodice i savetnik predsednika Nikolića. – Saglasnost su dali kraljica Elizabeta i kanterberijski nadbiskup.
Majka poslednjeg jugoslovenskog monarha rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gote, a kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca postala je 1922. godine kada se udala za kralja Aleksandra. Ubrzo su dobili sinove Petra, Tomislava i Andreja. Teško je podnela tragediju koja je zadesila porodicu, kada je 9. oktobra 1934. godine u Marselju ubijen kralj Aleksandar. Maloletnog Petra ostavila je u zemlji sa namesništvom, a ona se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku. Živeli su skromno u seoskoj kući nadomak Londona. Teško se nosila s intrigama i nedaćama koje su zadesila njenu porodicu i državu.
Posle rata, živela je sa sinovima na imanju u Kentu, gde je obavljala kućne poslove, kuvala i radila u polju. Viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične odnose sa britanskom krunom. Posvetila se i humanitarnom radu. Iako joj nije bilo po volji što se Petar oženio usred rata, rado je prihvatila snaju Aleksandru. Pred smrt je morala da proda svoj kraljevski nakit jer prihodi koje je imala od svog engleskog nasleđa nisu bili dovoljni.
JAPANSKI CAR? POZIVNICE za ceremoniju na Oplencu poslate su na 2.500 adresa u čitavom svetu. Očekuje se prisustvo članova kraljevskih porodica Velike Britanije, Grčke, Španije… Princ Čarls zbog ranije prihvaćenih obaveza verovatno neće moći da prisustvuje sahrani, ali postoji mogućnost da na ceremoniju dođe i car Japana Akihito.
Umrla je u 61. godini. Po pravoslavnim običajima opelo je služenu u Hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla.
Telo kraljice Aleksandre pridružiće se svekrvinom 9. maja, nakon što je grčka kraljevska porodica dala saglasnost da njeni posmrtni ostaci budu premešteni na Oplenac.
Majka prestolonaslednika Aleksandra nikada nije kročila na tle Srbije i Jugoslavije. Kraljica Jugoslavije postala je 1944. godine, samo godinu pre nego što će monarhija biti ukinuta, a kraljevskoj porodici zabranjen povratak u zemlju. „Tužna kraljica“ sa suprugom je živela svega pet godina, ali se od njega nikada nije formalno razvela. Govorila je da joj je muža otela kruna zato što je bila van njegovog domašaja.
- Otišao je za svojim političarima, a ja sam ga čekala čitavog života – zapisala je kraljica Aleksandra u svom dnevniku.
Umrla je 1993. u Ist Saseksu u 72. godini. Prema sopstvenoj želji, sahranjena je u Atini pored svojih roditelja.
PRVA PRINCEZA GRČKE KRVI

MAJKA kraljice Aleksandre bila je Aspazija Manos, Grkinja iz građanske klase. Aleksandra je bila prva princeza Grčke koja je bila poreklom iz te zemlje. Njen otac, Aleksandar Grčki, bio je, poput mnogih evropskih vladara, nemačke krvi. Rođena je 25. marta 1921, pet meseci posle smrti svoga oca. Pošto je Aleksandrova kratka vladavina (između dve vladavine njegovog oca) smatrana regenstvom, a njegov brak sa Aspazijom Manos sklopljen bez pristanka oca, Konstantina Prvog, Aleksandra je smatrana nezakonitim detetom. U julu 1922. godine zahvaljujući Aleksandrinoj babi Sofiji, donet je zakon koji je omogućio Konstantinu Prvom da ozakoni brak njegovog pokojnog sina. Aleksandra je dobila titulu princeze, ali ne i pravo na tron.
ČERČILOVA BILA POSLEDNJA
KLJUČNU ulogu u venčanju kralja Petra Drugog sa princezom Aleksandrom odigrao je tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil. Zajedno sa Aspazijom Manos, majkom buduće jugoslovenske kraljice, on je ohrabrivao mladog kralja da zaprosi grčku princezu. Kraljica Marija i đeneral Draža Mihailović protivili su se venčanju „dok narod u otadžbini krvari“, ali sa Čerčilom na njegovoj strani mladog kralja niko nije mogao sprečiti da ostvari svoju nameru.
- Mlad sam čovek, jako zaljubljen u svoju zemlju i u svoju verenicu. Dužnost prema svojoj zemlji najbolje ću da izvršim ako se venčam sa Aleksandrom – pisao je kralj Jugoslavije britanskom premijeru.

Casopis Monarchy 5

IZVOR:Novosti
Marko LOPUŠINA | 09. mart 2013. 20:58 |
Ekskluzivno – prestolonaslednik Aleksandar o sahrani predaka u maju: Posmrtni ostaci kraljice Aleksandre i kraljice Marije do sahrane će biti položeni u kapeli Dvorskog kompleksa

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević
KRALJEVSKA porodica Karađorđević je nedavno službeno na sajtu objavila da će se državna sahrana kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, koji su živeli i umrli u emigraciji, biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Kako nam je rečeno u Kraljevskom dvoru, prestolonaslednik Aleksandar Drugi upravo ulaže velike napore da u mauzoleju Kraljevske porodice sahrani oca, majku i baku, a potom i strica Andreju.
– Njeno veličanstvo kraljica Aleksandra bila je sahranjena na Kraljevskom groblju palate Tatoi u blizini Atine, a Njeno veličanstvo kraljica Marija na Kraljevskom groblju u Frogmoru pored zamka Vindzor. Posmrtni ostaci majke i bake u aprilu stižu u Srbiju. Biće položeni u kapeli dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se već nalaze zemni ostaci mog oca Njegovog veličanstva kralja Petra Drugog. Zajedničkom sahranom na Oplencu ćemo ispuniti zaveštanje pradede Nj. V. kralja Petra Prvog da svi Karađorđevići počivaju na jednom mestu – rekao je specijalno za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar.
Starešina porodice Karađorđević je rođen 17. jula 1945. u Londonu, u hotelu „Klaridžis“, gde su u egzilu živeli roditelji. Britanska vlada je proglasila hotelski apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Kumovi na krštenju bili su kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza, sada britanska kraljica Elizabeta. Karađorđevići su zahvaljujući kraljici Elizabeti uspeli da prežive emigraciju. U Englesku se prva sklonila kraljica Marija Karađorđević, koja je posle tragedije u Marselju, kada je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, živela u skromnom stanu u Londonu.

PRVAK U SKIJANJU – Volim sport, a najviše skijanje i ronjenje. Tokom vojne karijere bio sam prvak u skijanju. U poslednje vreme igram tenis i ronim sa posebnim uživanjem u tropskim morima – otkriva prestolonaslednik Aleksandar.
– To su mučna i teška vremena za nju – doba namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nežna. Bilo mi je 16 godina kada je umrla. Na sahrani su bili otac i majka, stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam odlaska na privatno groblje u Vindzoru, gde je baka sahranjena pored svoje prabake, kraljice Viktorije, i princa Alberta – priča prestolonaslednik.
Princ Aleksandar se školovao u Švajcarskoj, u Vojnoj akademiji Kalver u Indijani, Gordonston školi u Škotskoj i Milfildu u Engleskoj. Upisao je Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije i stupio u britansku vojsku kao oficir. Školovao ga je stric princ Tomislav, jer su se prinčevi roditelji kralj Petar Drugi i kraljica Aleksandra rastali. Prestolonaslednik se rado seća zajedničkog života sa njima:
– Dok sam bio dete, moji otac i majka u početku su živeli u Londonu, potom u Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Americi. Bio sam blizak i sa majkom i ocem. Imali smo divan odnos uprkos poteškoćama, zbog nostalgije oca za svojom zemljom. Sa radošću mi je pokazivao dom na Dedinju i sav uzrujan mi je pokazivao sliku Oplenca. O ocu su u zemlji izmišljali razne priče, i to ga je bolelo. Kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao i nikada nije sa sobom odneo nikakvo kraljevsko blago. Ni umetnička dela sa dvora. Voleo bih da saznam gde se nalaze ta nestala umetnička dela – pita se Aleksandar.

Prestolonaslednik prvi put za javnost govori kako je živeo kada su se njegovi roditelji šezdesetih godina rastali.
– Moji roditelji se nikada nisu razveli. Bilo je razlika, ali su se uvek vraćali jedno drugom. Mnoge intrige i lažne glasine su kolale. Često sam ih posećivao na mestima gde su živeli. Bili smo, ipak, srećna porodica.
Smrću oca u Denveru 1970. godine, princ je postao novi srpski kralj.
– Kao naslednik prestola odlučio sam da ne koristim titulu kralja – kaže. – Verovao sam da bi to bilo besmisleno u egzilu. Istovremeno sam jasno rekao da se ne odričem prava i titule, kao ni dinastijskih prava na krunu. I onda, kao i sada, najiskrenije sam verovao da je jedini pravi put za Srbiju parlamentarna ustavna monarhija. Moja uloga kao kralja bila bi da popravljam sliku o Srbiji u svetu. Svaka srpska vlada treba da zna da na mene može da računa – govori.
Devedesetih umrla je i majka, kraljica Aleksandra, potomak grčke kraljevske porodice i sahranjena u Atini.
– Bio sam jako potresen. Drago mi je da mogu da kažem da će moje majka kraljica Aleksandra uskoro doći u Srbiju. Njen kovčeg će biti izložen pored mog oca u dvorskoj kapeli – otkriva prestolonaslednik, koji od 2001. živi u Kraljevskom dvoru na Dedinju.

UZBUDLJIV POVRATAK – Moj prvi dolazak u Srbiju sa porodicom, 1991, bio je ispunjen jakim emocijama. Dočekalo nas je nekoliko desetina hiljada građana, i ja sam bio dirnut. To je bilo ostvarenje moga sna i jedna od prekretnica u mom životu.
– U trenutku kada sam se 2001. uselio u dvorski kompleks, bio sam prinuđen da prodam imovinu u Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje. Do sredine 2004, kada je dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet, porodica Karađorđević finansirala je njegovo održavanje – kaže Aleksandar Karađorđević.
Prenos posmrtnih ostataka srpskih monarha mnogi u Srbiji doživljavaju kao okupljanje vlasti, crkve i dinastije.
– Ispunjavam zaveštanje pradede. Oplenac je zaista specijalno i lepo mesto. Ima onih koji smatraju da je to veliki korak ka nacionalnom i istorijskom pomirenju. Svi važni događaji iza sebe imaju veliki rad. Povratak kući mog oca, majke, bake, možda i strica Andreje jedna je od takvih istorijskih stvari. Zajedničko angažovanje vlasti, crkve i Kraljevskog doma je potpuno prirodno.
– Želim da iskažem zahvalnost za razumevanje, podršku i pomoć predsednika Nikolića, kao i svih članova Državnog odbora za prenos i sahranu preminulih članova kraljevske porodice u Srbiju – rekao je za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.
NEMA KOMPENZACIJE
– Sahrana Karađorđevića uz državne počasti je sama po sebi značajan događaj. Mi ne moramo nikome da se izvinjavamo zbog toga što obeležavamo i poštujemo svoju istoriju. Opet, ovaj događaj nam ne sme biti izgovor da ne uradimo neke druge teške i važne stvari – tvrdi prestolonaslednik.

ПРОСЛАВА СРЕТЕЊА У ОРАШЦУ И СЛАВА САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ
Прослава свечаног обележавања Дана државности Србије и 209. годишњице подизања Првог српског устанка у Орашцу је започела Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Владика шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Светој Архијерејској Литургији присуствовали су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Душана Бабца, члана Крунског већа и г-дина Ђурђа Нинковића, члана Крунског кабинета. Церемонији су присуствовали и проф. др Оливер Антић, изасланик Председника Србије Томислава Николића, Велимир Илић, Министар грађевинарства и урбанизма, г-дин Владимир Божовић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова и г-дин Ненад Бановић, начелник Управе граничне полиције.

Потом је одржан помен у Марићевића јарузи, а онда су Њ.К.В. Престолонаследник Александар, проф. др Оливер Антић, г-дин Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац, и г-дин Дарко Павловић, испред Фонда Први српски устанак, положили венце на споменик Карађорђу. У оквиру церемоније, говоре су одржали Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, проф. др Оливер Антић, и г-дин Бојан Радовић.
Престолонаследник Александар је истакао у свом говору: „Поздрављам вас на овај свети дан, на једном од најсветијих места српске слободе, као домаћин и Карађорђев потомак! Орашац и Опленац су симболи модерне српске државе и слободе. Ових дана исправља се још једна велика историјска и људска неправда. Мој покојни отац, Краљ Петар II, моја мајка Краљица Александра и моја бака Краљица Марија биће сахрањени уз највише државне почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу 26. маја ове године. Биће то прилика да се Србија опрости од свога Краља и својих Краљица, и да им ода заслужену почаст. Сигуран сам да наш народ и држава тако испуњавају завет који су им оставили Краљ Петар Први Ослободилац, Краљ Александар Први Ујединитељ и велики Вожд Карађорђе. Живео српски народ! Живела Србија!“
Након тога је САБОР МОНАРХИСТА СРБИЈЕ обележио своју СЛАВУ СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ у Аранђеловцу.

Свештеник Драгомир Кеџић из Буковичке цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу из 18 века је освештао славски колач. У овој цркви се врше истраживачки радови ради утврђивања постојања темеља средњевековног храма и евентуалног гроба Атанасија Буковичког, пред чијим су се крстом пред почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу заклели Крађорђе и устаници на верност отаџбини.

Свечаном славском ручку и резању славског колача присуствовали су: домаћин Славе г-дин Никола Пантић,председник САБОРА Љиљана Јовановић, заменик председника Зоран Ристановић, потпредседник Сабора Срђан Срећковић, председник Одбора за здравље наталитет и социјалну политику др Горан Благојевић, копредседник Монархистичке Странке Српска Слога Љубомир Симић, председник Удружења ОбноваМонархије Божидар Виденовић, као и бројни чланови Сабора Монархиста Србије и Равногорског покрета и многобројни монархисти и гости.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Državna sahrana Kralja Petra II u nedelju 26. maja

Beograd, 7. februar 2013. – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Pestolonaslednik Aleksandar i Kraljevska porodica obaveštavaju našu javnost da će državna sahrana Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, Njenog Veličanstva Kraljice Aleksandre i Njenog Veličanstva Kraljice Marije biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, u mauzoleju Kraljevske porodice.

Posmrtni ostaci Njihovih Veličanstva Kraljice Aleksandre i Kraljice Marije uskoro stižu u Srbiju, i biće položeni u Dvorskoj kapeli u okviru Dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se već nalaze zemni ostaci Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Zvanična izjava o zakonitom prenosu posmrtnih ostataka NJ.V. Kralja Petra II u Srbiju
Beograd, 25. januar 2013. – Kancelarija Njegovog Kraljaevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra izdaje saopštenje koje daje odgovor na neke neodgovorne izjave i dezinformacije koje su objavljene u štampi u Srbiji i koje su komentarisane preko Interneta.
Ekshumacija i prenos posmrtnih ostataka Nj.V. Kralja Petra II obavljeni su u potpunosti u skladu sa zakonima i pravilnicima koji se odnose na predmetna pitanja na snazi u državi Ilinois, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Kralj Petar II sahranjen 1970. godine.
Ovim se potvrđuje da su sve procedure potrebne po zakonima države Ilinois u celosti ispoštovane. Prema tim zakonima, Prestolonaslednik Aleksandar, kao jedini naslednik prvog naslednog reda Nj.V. Kralja Petra II, imao je valjano i puno ovlašćenje da pokrene i sprovede postupak ekshumacije i prenosa posmrtnih ostataka blaženopočivšeg Nj.V. Kralja Petra II, a shodno savetima advokata Tomasa J. Karačića, iz Čikaga.
Prema zakonima važećim u Sjedinjenim Američkim Državama, ovlašćenja Princeze Eve Marije Karađorđević kao izvršioca testamenta Nj. V. Kralja Petra II su prestala u celosti u vreme kada je ostavina zaključena od strane državnog suda 1980. godine, i ona je tom odlukom u to vreme u potpunosti oslobođena od bilo koje dalje odgovornosti ili dužnosti.
Eparhija srednjezapadnoamerička Srpske Pravoslavne Crkve, pod čijom se upravom nalazi i groblje u Libertvilu u Ilinoisu, obaveštena je o svim gore navedenim aktivnostima, sa kojima se i složila. Sa čitavom postupkom bili su upoznati i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, kao i ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Namera je bila da se pri povratku ostataka Nj.V. Kralja Petra II oda počast pokojnom Kralju, pri dolasku u Srbiju i u Kraljevsku kapelu na Dedinju, pre nego što će biti prenet na konačno odredište u Kraljevski mauzolej na Oplencu. Značajan aspekt ovoga biće dugo odlagana državna sahrana NJ.V. Kralja Petra II, uz najviše državne počasti kako priliči bivšem šefu države, kasnije ove godine. Pošto je Nj.V. Kralj Petar II bio šef jedne od država saveznica iz Drugog svetskog rata, sve te države će tada imati priliku da pošalju svoje zvanične Kraljevske, državne i vojne predstavnike na zvaničnu sahranu NJ.V. Kralja Petra II kasnije ove godine.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NJ.V. KRALJ PETAR II
Obaveštenje o odavanju pošte i pristupu dvorskoj kapeli

Beograd, 23. januar 2013. – Zemni ostaci NJ.V. Kralja Petra II od Jugoslavije preneti su juče u Srbiju, uz najviše državne počasti. Do zvanične sahrane Njegovog Veličanstva i drugih članova Kraljevske porodice Karađorđevića u porodičnom mauzoleju na Oplencu, posmrtni ostaci NJ.V. Kralja Petra biće čuvani u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u okviru Kraljevskog kompleksa na Dedinju.

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar sa porodicom želi da izađe u susret mnogobrojnim zahtevima građana koji bi hteli da odaju poštu NJ.V. Kralju Petru.

Dvorska kapela biće otvorena za mimohod građana od 11 do 14 časova svakog radnog dana (od ponedeljka do petka), od četvrtka, 24. januara.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Kralj Petar II u kapeli Kraljevskog Dvora

Beograd, 22. januar 2013. – Kovčeg sa telom Nj.V. Kralja Petra II od Jugoslavije stigao je danas u 14 časova na aerodrom Nikola Tesla u Beogradu. Nj.K.V. Princ Aleksandar (unuk) dopratio je kovčeg svoga dede na letu kući.

Posmrtne ostatke Nj.V. Kralja Petra II na aerodromu su dočekali Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar, Princeza Katarina, Princ Petar, Princ Filip i Princ Aleksandar, zajedno sa kćerkom Princeze Katarine Alison, Nj.E. g-din Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije, prof. dr Oliver Antić, savetnik predsednika Republike Nj.E. g-dina Tomislava Nikolića, Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski G. Atanasije, članovi Odbora za prenos posmrtnih ostataka članova Kraljevske porodice, uz počasnu Gardu i predstavnike Vojske Srbije.

Posmrtni ostaci pokojnog Kralja su zatim uz počasnu policijsku pratnju preneti do Kraljevske kapele Svetog Andreja Prvozvanog pored Kraljevskog Dvora na Dedinju, dok su mu poštu odavali mnogobrojni građani duž puta od beogradskog aerodroma do Kraljevskog Dvora. Kovčeg sa telom Kralja je, prekriven srpskom zastavom i kraljevskim regalijama, zatim unet u kapelu. Zatim je Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej je uz sasluženje Njihovih Preosveštenstva Episkopa hvostanskog G. Atanasija, Episkopa budimljansko – nikšićkog G. Joanikija i Episkopa remezijanskog G. Andreja, služio pomen Kralju, u prisustvu članova Kraljevske porodice, Premijera Srbije g-dina Ivice Dačića, Muhameda ef. Jusufspahića, Muftije srbijanskog, drugih verskih dostojanstvenika, članova savetodavnih tela Krune i velikog broja građana Beograda i Srbije koji su se okupili ispred kapele.

Posle službe, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej je u svom obraćanju istakao: „Konačno smo dočekali ovaj tužno – radosni dan, dugo željen i očekivan. Dan od istorijskog značaja za ceo srpski narod i njegovu istoriju“.

Njegova Ekselencija g-din Ivica Dačić, premijer Srbije, takođe se obratio prisutnima i izrazio zadovoljstvo u ime Vlade Srbije i građana Srbije, i u svoje ime, „što danas prisustvujemo prvom u nizu događaja koje smo planirali ove godine, da tela naših vladara vratimo u Srbiju. Bez Karađorđeve loze istorija Srbije gotovo da ne bi mogla biti napisana. Vlada Srbije učiniće sve što je u njenoj moći da posmrtni ostaci drugih Karađorđevića budu vraćeni u našu zemlju“.

Profesor dr Oliver Antić, savetnik Predsednika Republike i član Odbora za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević, istakao je: „Predsednik Repubike Srbije g-din Tomislav Nikolić je poručio da je ovde danas zajedno sa nama, iako je u ranije planiranoj zvaničnoj poseti stranoj državi. Jednu zemlju štite pravda i tradicija. Kada se spoje ta dva elementa, onda imamo sigurnost države i naroda“.

Na kraju, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II, sin Nj.V. Kralja Petra II, održao je dirljiv govor: „Ovo je veoma emotivan dan za moju porodicu i mene. Ovo je dan kada se ostvario san. Moj otac Kralj Petar je konačno kod kuće i uskoro će biti sa svojim precima na Oplencu. Želeo bih posebno da se zahvalim njegovoj Svetosti Patrijarhu Irineju što je ovde danas i na svim njegovim molitvama. Danas smo se okupili tužnim povodom, punim dostojanstva i istorijskog simbolizma. Ove godine se navršava devedeset godina od rođenja moga oca kralja Petra II, kao i sedamdeset i dve godine kako je usled invazije nacista bio prisiljen da napusti svoju voljenu zemlju i ostatak života provede u egzilu. Moj otac je umro pre četrdeset i dve godine, sahranjen u dalekoj zemlji, ali okružen prijateljima i ljudima koji su mu bili odani. Mnogo puta je pričao o njegovoj želji da se vrati kući. Očigledno je toliko vremena moralo da prođe i toliko istorijskih događaja, kako bi istorijska nepravda bila ispravljena, i jedna ljudska želja bila ispunjena. Povratak u otadžbinu je bila najveća želja moga oca, koji je iznad svega voleo svoju zemlju i svoj narod. O tome je govorio često, svaki put kada bismo nas dvojica bili zajedno. Danas se konačno vratio u Srbiju, u zemlju svojih predaka i svojih sunarodnika. Vratio se da bi nama pomogao da pokušamo da razumemo sopstvenu istoriju, i da naučimo da je poštujemo. Ovim činom vraćamo sebi identitet, jer kako govori i izreka: „Ko sebe ne poštuje, ni drugi ga neće poštovati“. Danas, svi zajedno sa ovoga mesta šaljemo važnu poruku svetu: „Ova zemlja odaje počast svima onima koji su učestvovali u stvaranju njene istorije!“

Želim veoma da se zahvalim našem predsedniku Srbije gospodinu Nikoliću i predsedniku Vlade gospodinu Dačiću, na ovom zajedničkom poduhvatu, kao i doprinosu državnog odbora za prenos posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice Karađorđevića. Zahvaljujem i svim članovima Vlade na velikoj podršci. Specijalnu zahvalnost dugujemo profesoru Oliveru Antiću na njegovoj ličnoj inicijativi i angažovanju ovim povodom.

Kraljevska porodica najtoplije se zahvaljuje Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom Gospodinu Irineju, Njegovom Preosveštenstvu Episkopu noovogračaničkom i srednjezapadnoameričkom Gospodinu Longinu, Vojsci Srbije, Gardi i Žandarmeriji, Nj.E. g-dinu Vladimiru Petroviću, ambasadoru Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, g-dinu Desku Nikitoviću, generalnom konzulu Republike Srbije u Čikagu, g-dinu Branku Terziću, advokatu g-dinu Tomu Karačiću, udruženju Sveta Gora i svima onima koji su prethodnih godina odlučujuće doprineli da se ovaj događaj od istorijskog značaja za naš narod i državu uspešno obavi.

Hvala svima koji su bili istrajni i pomogli na ovom putu. Vratili smo Kralja u njegovu zemlju. Dobro došao kući oče! Slava mu!“

Српски православни манастир Светог Саве у Либертивилу
Из Википедије

Српски православни манастир Светог Саве
„Српски православни манастир Светог Саве“ је манастир Српске православне цркве који се налази у Либертивилу (Илиноис, САД). Посвећен је Светом Сави. Манастир је током 20. вијека био сједиште Епархије америчко-канадске (1927—1963), Митрополије средњезападноамеричке (1963—1991), Митрополије либертивилско-чикашке (2009—2011). Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од маја 2011, манастир је због свог духовног, историјског и културног значаја добио статус ставропигијалног манастира (под директном управом патријарха српског).
Историја
Манастир је саградио први српски епископ у Америци Мардарије Ускоковић. Саграђен је у доба велике депресије крајем 20-их и почетком 30-их година 20. вијека. Епископ Мардарије је правио велика одрицања те је у то доба настала изрека „Цркву гради умире од глади“.]Изградњу је новчано помогао и Михајло Пупин. У вријеме када је саграђен, манастир је био сједиште тек основане Епархије америчко-канадске. Земљиште на коме је манастир саграђен купио је епископ Мардарије Ускоковић. Епископ Дионисије Миливојевић је 1942. купио осам и 1943. пет хектара земље који су припали манастиру. Први Српски црквено-народни сабор у манастиру одржан је од 1. до 5. септембра 1927. У Либертивилу је 1935. одржана конвенција СНС (Српски народни савез), на којој је један делегат у духу тадашње политике и у вези са промјеном назива Краљевине СХС у Краљевина Југославија, предложио: „да се српски манастир у Либертивилу претвори у југословенски, а на њему истакне место српске југословенска застава“.
Сахрањени у манастирској цркви

Гроб краља Петра II Карађорђевића у манастирској цркви Светог Саве у Либертивилу
Тело епископа Мардарија Ускоковића сахрањено је 18. децембра 1935. у манастирској цркви. На сахрани епископа Мардарија присуствовало је 200 лица, 40 православних свештеника, од чега 12 српских, а његово тијело је обношено око цркве. Посмртни остаци Јована Дучића су након његове смрти 1943. исте године пренесени у манастирску цркву. Дучићево тело је ексхумирано 2000. и пренесено у Требиње. У цркви Светог Саве је 14. новембра 1970. сахрањен и краљ Петар II Карађорђевић, на чијој сахрани је присуствовало преко 25.000 Срба, више од 400 америчких пилота и представници САД. Митрополит либертивилско-чикашки Христофор Ковачевић сахрањен је 24. августа 2010. у овом манастиру. У манастирској цркви су сахрањени и епископи Фирмилијан Оцокољић и Дионисије Миливојевић. Tело краљa Петарa II Карађорђевић је ексхумирано 17.јануара 2013. и преноси се у Србију.

Принц Александар Карађорђевић износи из цркве у Либертвилу земне остатке деде
Извор Фото : Новости Б.Хаџић

IZBOR: NOVOSTI
B. HADŽIĆ – R. DRAGOVIĆ | 19. januar 2013. 20:58 |
Iz Čikaga prema Cirihu kreće avion sa posmrtnim ostacima Petra II Karađorđevića. Telo u Beogradu u utorak. Do sahrane na Oplencu počivaće u dvorskoj crkvi na Dedinju

KOMERCIJALNIM letom u nedelju iz Čikaga u Cirih stižu posmrtni ostaci kralja Petra Drugog Karađorođevića. Odatle će u utorak telo poslednjeg jugoslovenskog kralja biti dopremljeno na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u 14 časova!
Ovu informaciju juče je „Novostima“ potvrdio Oliver Antić, član Odbora za prenos posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice i savetnik predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića.
Posmrtni ostaci kralja Petra Drugog ekshumirani su u četvrtak iz porte Crkve Svetog Save u Libertvilu. Istog dana kada su dokumenta o prenosu posmrtnih ostataka potpisali naša konzularna služba u Americi, Stejt department, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Odbor za prenos posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice.
Na put prema domovini telo kralja Petra Drugog iz Sjedinjenih Američkih Država ispratili su njegov unuk Aleksandar, koji godinama živi u Čikagu, i sveštenstvo eparhije Srpske pravoslavne crkve u Libertvilu.
DOČEK NA AERODROMU Avion iz Ciriha na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ sleteće, kako je najavljeno, u 14 časova. Kovčeg sa posmrtnim ostacima Petra Drugog Krađorševića na aerodromu će dočekati članovi kraljevske porodice, predstavnici dršave i SPC. – Predsednik Republike Srbije i predsednik Odbora za prenos posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice Tomislav Nikolić, najverovatnije zbog obaveza, neće prisustvovati dočeku posmrtnih ostataka kralja Petra – rekao nam je Oliver Antić.
- Sa zadovoljstvom mogu da kažem da su posmrtni ostaci poslednjeg jugoslovenskog kralja na putu za Beograd – rekao je „Novostima“ Oliver Antić. – Od trenutka kada su dokumenta o ekshumaciji potpisale sve relevante institucije u Srbiji i Americi, nismo želeli da čekamo ni dana više od ove 72 godine, koliko je prošlo od kada je kralj pobegao u emigraciju.
Njegovi posmrtni ostaci biće preneti u kapelu pri kraljevskom dvoru na Dedinju, gde će patrijarh srpski Irinej i sveštenstvo istog dana služiti svetu zaupokojenu liturgiju i parastos.
- Kralj Petar će počivati u dvorskoj crkvi Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju do kraja godine – kažu u kraljevskoj porodici. – Tada očekujemo da iz SAD, Grčke i Velike Britanije budu preneti i posmrtni ostaci kraljice Marije, majke kralja Petra, njegove supruge kraljice Aleksandre i njegovog brata kraljevića Andreje. Oni će zajedno uz državne počasti biti sahranjeni pored predaka u kripti Crkve svetog Đorđa na Oplencu. Kralj Petar će počivati u severnom kraku kripte. To je svečano i posebno naglašeno mesto, dok je mesto za kraljicu Mariju odavno namenjeno pored njenog muža, kralja Aleksandra.
- Povratak kralja Petra Drugog u Srbiju je veoma dirljiv događaj i od velikog istorijskog značaja – naveo je princ Aleksandar Krađorđević u saopštenju povodom povratka posmrtnih ostataka njegovog oca u Srbiju. – Moja porodica je veoma ponosna što se moj otac kralj Petar konačno vraća kući.
Vlada Srbije u septembru prošle godine donela je odluku o obrazovanju Organizacionog odbora za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević na čelu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, u porodičnu kriptu Crkve Svetog Đorđa na Oplencu. I već u oktobru posmrtni ostaci kneza Pavla, njegove supruge Olge i sina Nikole vraćeni su u Srbiju i sahranjeni u porodičnoj grobnici Karađorđevića na Oplencu.
Tada je predsednik Nikolić obećao da će država učiniti sve da vrati i posmrtne ostatke kralja Petra Drugog,mada „postoje izvesni problemi sa SAD“. Oni su sada, očigledno, otklonjeni.
Kralj Petar, koji je napustio zemlju u aprilu 1941. godine i kome je 1945. zabranjen povratak u domovinu, nikada nije abdicirao. U izgnanstvu je prvo živeo u Londonu, a poslednje godine života proveo je u Americi, gde je posle duge i teške bolesti umro 1970. godine.
CRKVU PRETVORILI U MAGACIN
PROŠLO je više od 72 godine kada je kralj Petar Karađorđević poslednji put zakoračio u Dvorsku crkvu. Velelepnu kapelu u kojoj će do kraja godine počivati, a koju je 1923. projektovao arhitekt Živojin Nikolić. Kraljev arhitekt imao je u projektovanju crkve nesebičnu pomoć akademika Nikolaja Krasnova sa Ruske kraljevske akademije. Kralj Aleksandar je odabrao grupu slikara koja je živopisala svetinju vizantijskog stila.
Zahvaljujući ovoj grupi slikara sastavljenoj uglavnom od emigranata izbeglih pred revolucijom u Rusiji, dvorska kapela na Dedinju tada je oslikana najlepšim freskama srpskih manastira.
Međutim, u godinama koje su usledile kapela je retko kada slušila svojoj nameni. Krajem Drugog svetskog rata, u vilu se uselio Josip Broz, koji je ubrzo od crkve na dvoru napravio magacin, a posle njega se, devedesetih godina u kuću na Dedinju uselila porodica Milošević.
Porodica Karađorđević i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević u svoj dom su se vratili 2001. godine, a crkva je restaurirana i danas izgleda kao i 1923. godine.
KRALJICE
Kraljica Marija počiva na groblju u Frogmoru, blizu vindzorskog zamka, pored kraljice Viktorije i drugih rođaka britanske krune. Kako su „Novosti“ već pisale, što se tiče kraljice Elizabete, prenos kovčega kraljice Marije na Oplenac je gotova stvar.
Kraljević Andrej od 1990. počiva u manastiru Nova Gračanica kod Čikaga. Kraljica Aleksandra od Jugoslavije, sahranjena je 1993. godine u Grčkoj