Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
IZJAVA NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA II POVODOM NEISTINA OBJAVLJENIH U DNEVNOM LISTU „PRESS“ OD NEDELJE
Beograd, 8. jul 2012. – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II želi da obavesti našu javnost, naše medije i naše građane da su u tekstu objavljenom u dnevnom listu „Press“ od nedelje, 8. jula 2012. godine, iznete brojne neistine.
„Zadužbina Njegovog Veličanstva Kralja Petra I Oslobodioca jeste njegova zadužbina srpskom narodu, srpskoj državi i njegovim potomcima. Zadužbina Kralja Petra Prvog je u državnom vlasništvu, koja njome i upravlja, kao i svim drugim posedima i imovinom porodice Karađorđević u našoj zemlji. Kao starešina Kraljevskog doma Karađorđevića, i praunuk NJ.V. Kralja Petra I, imam čast i privilegiju da odredim dva člana upravnog odbora Zadužbine, ali nikada nisam imao niti imam namere da njome upravljam. Iskoristiću ovu priliku da još jednom odam priznanje pokojnom Miladinu Gavriloviću, ličnom prijatelju i velikom upravniku Zadužbine, koji je mnogo uradio na njenom oporavku i napretku tokom prethodnih 18 godina, i da izrazim iskrenu nadu da ćemo mu naći dostojnu zamenu, osobu koja bi nastavila njegovo delo u najboljem interesu Zadužbine i svih građana Srbije.
Dozvolite mi da podsetim našu javnost da sam ja, kao starešina doma Karađorđevića, pre dve godine pokrenuo inicijativu za povraćaj posmrtnih ostataka i sahranu svih Karađorđevića koji su umrli u izgnanstvu, u njihovu večnu kuću u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. U pismima koje sam tada uputio ondašnjem predsedniku i premijeru Srbije, zahtevao sam da se Njihova Veličanstva Kraljica Marija, Kralj Petar II i Kraljica Aleksandra, Njihova Kraljevska Visočanstva Kraljević Andrej, Knez Pavle i Kneginja Olga, kao i njihov sin Knez Nikola, prenesu u Srbiju i sahrane u kraljevskoj kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu. Zbog toga svaka insinuacija da sam ja mogao blokirati povraćaj u domovinu posmrtnih ostataka NJ.K.V. Kneza Pavla i Kneginje Olge, kao i Kneza Nikole, predstavlja potpunu besmislicu.
Hteo bih da pozovem sve naše građane, sve naše političare i narodne poslanike, naše društvo u celini, da se ujedinimo u ovim teškim vremenima, da odbacimo sve predrasude i razmirice, za dobrobit našeg naroda i naše države“, izjavio je Prestolonaslednik.
Објављено у 
Izvor: Danas
Dijamantski jubilej – šezdeset godina vladavine Elizabete II
Jubileju sam prisustvovao kao suvereni monarh. Šta to znači, zaključite sami
Autor: Princ Aleksandar Karađorđević
Ovo je godina velikog, dijamantskog jubileja, 60 godina vladavine engleske kraljice Elizabete II. U istoriji je jedino još čuvena kraljica Viktorija slavila dijamantski jubilej, što ovaj događaj čini sasvim jedinstvenim, naročito nama, savremenicima. Proslava jubileja je podeljena u više delova. U martu se kraljica obratila parlamentu prigodnom svečanom besedom, a tokom godine će primati šefove država i visoke delegacije iz zemalja Komonvelta, kojima se i danas poklanja izuzetna pažnja. U maju su predviđene manifestacije koje okupljaju kraljevske porodice iz celog sveta, a početkom juna su u nekoliko dana bile organizovane svetkovine za narod, derbi u Askotu, velika regata na Temzi, koncerti i još mnogo toga.
Prinčevsko ćaskanje: Čarls, Aleksandar, Kamila i Katarina
Ja sam sa svojom suprugom prisustvovao i elitnom delu proslave namenjenom za kraljevske porodice, kao i onom za narod, uostalom kao i pre deset godina kada je kraljica obeležavala svoj zlatni jubilej. To je sve deo tradicije, to što se tačno zna ko se poziva na jubileje, na kraljevska venčanja, krštenja, sahrane. Tradicija je svuda i na svakom koraku, ne samo u vezi s kraljevskom porodicom, već i u čitavom društvu. Posle 10 vekova kontinuiteta, nije neophodno o tome stalno govoriti jer to već svi vide i znaju, ali je zato važno i dalje je čuvati. To je nešto što bismo morali da naučimo od Britanaca. Način na koji poštuju i neguju svoju tradiciju.
Velika Britanija, ili Ujedinjeno Kraljevstvo, danas je ustavna parlamentarna monarhija, iako bi se možda moglo reći da je u 21. veku to zapravo neka vrsta republike sa monarhom kao domaćinom. Kažem republike, jer u svim monarhijama danas postoji parlament, postoje vlade na čelu sa premijerom koje narod bira na izborima i koji upravljaju zemljom, dok monarh predstavlja simbol trajanja, simbol identiteta, simbol oko koga se okuplja nacija kada postoji nešto lepo što treba proslaviti, ali i kada je teško pa se treba oko nečega i nekoga okupiti. Kontinuitet je od velikog značaja za svaki narod, za velike narode, ali još više za male i to mnogo više nego što se u prvi mah može pomisliti, više nego što se može zaključiti od puke ikonografije. A ikonografija nije tu sama zbog sebe, ona je tu da podseti na to viševekovno trajanje. Možda primećujete, sve vreme govorim o Velikoj Britaniji i proslavi dijamantskog jubileja kraljice Elizabete, moje kume koja me krstila u Vestminsterskoj opatiji kada je imala svega 19 godina, a zapravo mislim o Srbiji, njenoj tradiciji, kontinuitetu, identitetu. Od svršetka Drugog svetskog rata, do današnjeg dana, prošli smo kroz mnogobrojne mene i previranja, odlazili smo od sebe i sopstvenog bića i pokušavali da mu se vratimo. Nekad sa više, nekad sa manje uspeha. Sada se ponovo spremamo na put, u Evropu, iako smo tu, u njoj, otkad znamo za sebe, od kada smo progovorili svojim jezikom i prvi put se prekrstili pred Bogom. Taj put u Evropu, nije fizički, već mentalni proces, zato i sami moramo da znamo ko smo i odakle smo, jer bez toga nećemo tačno znati ni kuda idemo. Skoro sedamdeset godina lutanja je isuviše dugačak proces, pogotovo u savremenom svetu u kome se sve svakim danom vrtoglavo ubrzava. Neću vam ovde govoriti o tome ko je sve bio na proslavi jubileja, šta je bilo na meniju i ko je nosio kakve toalete. To nekome možda jeste zanimljivo, ali nije suština. Reći ću vam samo da mi se čini da britanska kraljica, najmoćnija žena na svetu, mnogo bolje i više vodi računa o tradiciji i kontinuitetu nekih zemalja koje to ne čine same za sebe. O tome najbolje govore spiskovi zvanica, koji se ne menjaju od sezone do sezone prema tome ko je trenutno popularan, već prema strogim pravilima. Ako me pitate da li sam na jubilej bio pozvan zato što sam u rodbinskim vezama sa kraljicom i zato šte je ona moja kuma, reći ću vam ne, jubileju sam prisustvovao kao suvereni monarh. Šta to znači, zaključite sami.
Izvor: fotografije sa www.faberautomobili.com
U Srbiji u Gruži u radionici Dragana Pavlovića nastao je ovaj prelepi automobil koji je prošetao je prvo Oplenačkim parkom u Topoli na Kraljevskom imanju. 
Princeza Brigitta i Princ Vladimir Karađordjević u probnoj vožnji Fabera Series I su se pridružili promociji ovog našeg domaćeg automobila koji pobuđuje pažnju.
Krenuo je na svoju Evropsku turneju i prikazan je prvi put u Kneževini Monako od 29.05-06.06.2012. godine. Pobudio je svetsko interesovanje i pohvale i izmamio uzdahe vozača i posmatrača kao najatraktivniji automobil u Monaku.
Sledeća promocija je u Beču od 23.06-01.07.2012. godine, a zatim u Moskvi i Jadranska turneja.
Sve počelo davno u Gruži:
Ideja o stvaranju unikatnog automobila ručne izrade, nastala početkom XX veka, prenosila se kroz tri generacije. Početak se vezuje za 1921. godinu, kada Dušan Pavlović (1901-1984) prvi put pokušava da realizuje svoju ideju, ali usled nedostatka materijalnih sredstava i nerazumevanja okoline, projekat ostaje samo na papiru. Dušan ubrzo odlazi na zanat kod rođenog brata Radivoja u Niš, koji je u to vreme posedovao savremenu liniju za proizvodnju kočija , po uzoru na linije iz Engleske.Zajednička ideja o stvaranju automobila još jednom je prekinuta preranom smrću Radivoja, nakon čega Dušan biva primoran da se vrati u Gružu. Diplomu kovača stiče 1933. godine i otvara kovačku radnju. Iako do kraja svog života nije uspeo da realizuje svoje viđenje automobila, zamisao ne odlazi sa njim, već se prenosi dalje. Prvi konkretan pokušaj realizacije projekta započet je 2003. godine, a završen nakon punih osam godina, čiji je rezultat ručno izrađen automobil Faber Serije I. U znak sećanja na dedu, Dušana, ime automobila “Faber” potiče od latinske reči, što u prevodu znači “kovač”. Izrađen u retro stilu sa savremenim tehničko-tehnološkim rešenjima, Faber Serije I u osnovi nosi prvobitne ideje vezane za izradu automobila.
Spoj dizajna 30-ih godina prošlog veka i tehnoloških rešenja savremenog doba nalaze se u osnovi Fabera / max. brzina – oko 230km/h /. Kvalitet je imperativ u izradi Faber-a, a posebna pažnja posvećena je detaljima. Trijumf zanatstva, kvalitet i umetnost izrade utkani u sve segmente Fabera čine ga automobilom koji se nasleđuje.Faber Serije I biće prodat u samo 11 PRIMERAKA!
www.faberautomobili.com<
IZVOR BLIC
Branka Kuljanin | 01. 06. 2012.
KRAGUJEVAC – Država nije uložila ni dinar u Zadužbinu kralja Petra, koju po značaju i lepoti mnogi porede sa francuskim Versajem, ali nema nikakve pravne mogućnosti da ovo blago koristi i obnavlja!
Zadužbina kralja Petra održava se isključivo od ulaznica: Vinski podrum
Istorijska je činjenica da je od osnivanja Zadužbina bila samostalna, da je odlukom samog kralja ostavljena narodu i da je ukazom Josipa Broza oduzeta Karađorđevićima i prešla u vlasništvo države. Zato je obnovljen zahtev Upravnog odbora Zadužbine za vraćanje 140 hektara i dvadesetak objekata koji je 20 godina skupljao prašinu među hiljadama upućenih Agenciji za restituciju.
- Država je vlasnik i zemljišta i dvadesetak rezidencijalnih i drugih objekata, iako ni dinara ne izdvaja iz republičkog budžeta za rad i funkcionisanje Zadužbine. Dvadesetak ljudi, koliko je zaposleno, izdržava se isključivo od ulaznica u Memorijalni spomen-muzej Oplenac i nešto donacija koje obezbeđuje opština Topola. U objekte se ne ulaže, a ogroman posed propada i zarasta u korov – kaže predsednik opštine Dragan Jovanović.
Pre pet godina obnovljeno 11,5 hektara vinograda: Kraljev podrum
I ono malo objekata, među kojima je i čuveni Kraljev podrum vina, renovirani su i obnovljeni zahvaljujući angažovanju zaposlenih. Jovanović dodaje da su do 1966. godine objekti na Oplencu imali karakter rezidencijalnih objekata nekadašnje FNRJ, a zatim proglašeni za kulturno-istorijsku celinu u okviru Karađorđevog grada i na tome se stalo.
Punih dve decenije Zadužbina je vodila spor sa državom tražeći vraćanje imovine. Izmenjale su se sudije, u Okružnom sudu donošene su različite presude koje su jedna drugu osporavale, iako je Opštinski sud u Topoli još početkom devedesetih presudio da je imovina vlasništvo Zadužbine.
Dragan Reljić, istoričar u Zadužbini, kaže da je odlukom samog kralja Zadužbina bila i sada je zasebno pravno lice, a od 140 hektara radnici su obnovili 11,5 hektara vinograda i Kraljev odrum.
- Pre pet godina ponovo su posle više od pola veka potekla prva bela i crna vina, sovinjon blank i suveren i već te prve godine na međunarodnim smotrama dobili smo priznanja – kaže Reljić. U prodaji se nalaze samo ograničene količine.
Zbog nerešenog statusa i nezainteresovanosti države, Zadužbina ne samo da nije dobila nikakvu pomoć već ne može ni da podigne bilo kakav kredit.
Београд, 9. јун 2012. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Петар заједно са амбасадором Француске у Србији Њ.Е. г-дином Франсоа Ксавијером Дениоа и модном агенцијом „Фабрика“, организовали су хуманитарни модни догађај на Белом Двору на коме је своје нове колекције лично представио славни француски дизајнер Пјер Карден.
Хуманитарна ревија чувеног француског креатора Пјер Кардена који је представио 200 нових модела окарактерисана је као модни догађај године, а одржана је у склопу „Сун Моон&Старс Белграде Фасхион Нигхтс 2012“.
Изузетно посећеном догађају који је бројао више од 400 званица и преко 150 представника медија присуствовали су и Њ.Е. Проф. др Жарко Обрадовић, Министар просвете и науке, г-дин Срђан Шапер, Проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета, амбасадори Немачке, Русије, Белгије, Црне Горе, Бразила, Аустралије, представници конзулата Италије као и представници модног и јавног живота СрбијеЗаслугом Хуманитарне Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине и модне агенције „Фабрика“ Домовима за незбринуту децу „Звечанска“ у Београду, „Дринка Павловић“ у Београду, „Јован Јовановић Змај“ у Београду, „Мика Антић“ у Сомбору, „Станко Пауновић“ у Неготину, „Младост“ у Крагујевцу, „Петар Радиновић“ у Ужицу, „Јефимија“ у Крушевцу, „Вера Благојевић“ у Бањи Ковиљачи, „Вера Радивојевић“ у Белој Цркви, „Душко Радовић“ у Нишу, „Др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици, „Колевка“ у Суботици и „Христина Маркишић“ у Алексинцу обезбеђена је велика количина хране, одеће и обуће, машине за прање веша као и опрема за реновирање купатила.
.
Овај изузетни друштвени и хуманитарни догађај спроведен је у дело уз помоћ модне агенције „Фабрика“ и Весне Мандић, директорке и оснивача агенције „Фабрика“ и Њ.Е. г-дина Франсоа Ксавијера Дениоа, Француског амбасадора у Србији. Принчевски Пар, Принц Петар и деца без родитеља широм Србије захваљују се спонзорима догађаја Ер Франс, Арт Ивал д.о.о., „Kреди Агриколе Србија“ банци, хотелу „Таун Хаус 27“, Графичком атељеу „Сања“, Универзитету Мегатренд из Београда, Нестеа, Пекари „Трпковић“, Ровента, „Сан Мун & Старс“, Телекому Републике Србије, Зептер Интернатионал д.о.о. и медијским партнерима Радио Телевизији „Пинк“ и „Хелоу“ магазину, као и свима који су допринели одржавању овог хуманитарног пројекта.
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
VASKRŠNJA PORUKA NJEGOVOG KRALJEVSKOG VISOČANSTVA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA II
- 2012 -
Braćo i sestre, dragi sunarodnici,
I ove godine obeležićemo dan Vaskrsenja Gospodnjeg, jedan od najvećih praznika u Hrišćanstvu.
Pred ovaj sveti dan, moja porodica i ja sa vama se podsećamo reči Isusovih – poruka mira, razumevanja, međusobnog poštovanja, kojima je mudro učio ljudski rod.
Proslava dana Hristovog vaskrsenja sa svojim porodicama je predivna. Sačuvajte jezgro porodičnog okupljanja i ljubavi pred nedaćama i izazovima koje savremene prilike i vreme u kojem živimo nameću.
Setimo se i pomenimo rečju i delima one koji su nemoćni i siromašni, bolni i prognani, pomozimo onima koji sami ne mogu i kojima je svaka pomoć dragocena. Na najbolji način svoju dobrotu ćemo tako pokazati.
Vaskrsenje Isusa Hrista nosi nam svima poruku nade i ljubavi.
Proslavimo ga i ove godine radosno, moleći se Gospodu da bude uz nas i u ovim vremenima koja pred sve nas postavljaju nove izazove.
Moja supruga, sinovi i ja zajedno vam šaljemo ove tople želje, i svi zajedno Vas pozdravljamo tradicionalnim Vaskršnjim pozdravom
HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!
Aleksandar II
U Beogradu, o Vaskrsu, leta Gospodnjeg 2012.
IZVOR: NOVOSTI
B. SUBAŠIĆ | 05. april 2012.
„Novosti“ otkrvaju: Šta je ađutant Petra Drugog Karađorđevića zabeležio 6. aprila 1941. godine: Dnevnik Miodraga K. Rakića otkrio u dvorskom arhivu prof. dr Momčilo Pavlović
NAJVERNIJI pratilac i čuvar kralja Petra Drugog Karađorđevića u burnim danima od puča 27. marta 1941. do januara 1944. bio je njegov ađutant pukovnik Miodrag K. Rakić, a njegov zaboravljeni dnevnik, vojnički šturo zapisan u običnoj svesci otkrio je u dvorskom arhivu istoričar prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.
Ovo izuzetno svedočanstvo otkriva usamljenog sedamnaestogodišnjeg kralja koji je samo posle nekoliko dana provizorne vlasti izgubio zemlju koja se raspadala pod nemačkim bombama. Šturi zapisi otkrivaju mladog vladara kome referišu ministri, koji sa britanskim kolonijalnim namesnicima vodi državničke razgovore, ali i kao radoznalog dečaka – avanturistu koji kupuje automobil da bi u izbeglištvu obilazio biblijske predele Palestine. Dnevnik se okončava 6. juna 1944. kad kralja Petra Britanci prebacuju u London, u čeljusti svetske politike od koje ni verni ađutant ne može da ga zaštiti.
Rakićevo danonoćno dežurstvo na dvoru počinje 28. marta 1941. ujutro, kad ga iz kućnog pritvora pučisti šalju kao ađutanta mladom Petru, koji nije svestan šta mu se dešava.
- Bio je strašnio bled, šetao je kroz dvor s dva revolvera – beleži Rakić.
U JERUSALIMU Izolovan od vesti iz svoje zemlje Petar Drugi u Jerusalimu provodi dane u vožnji, povremenim razgovorima s ministrima, a uveče s pratnjom odlazi u bioskop. Rakić beleži da je 13. maj proveo kupajući se na Mrtvom moru, potpuno nesvestan da je tog dana na Ravnoj gori general Draža Mihailović podigao ustanak „za kralja i otadžbinu“.
- Dočekao me je rečima „Šta se to događa? Molim vas da me ne ostavljate i spavajte ovde u dvoru“. Tako sam ušao u Dvor 28. marta u 11 časova i više sa Dedinja nisam izašao dok nisam sa kraljem napustio Beograd i krenuo za Bosnu, odatle za Crnu Goru i dalje za Grčku…
Nemački avioni su 6. aprila 1941. udarili svom snagom na Srbiju, pošto su slovenački i hrvatski kvislinzi već izjavili lojalnost Hitleru i sabotirali mobilizaciju jugoslovenske vojske.
- U 3.30 časova uzbuna, javljeno da se pojavilo 100 neprijateljskih aviona prema Senti – zapisao je Rakić.
- NJ. V. Kralj sa dežurnim ađutantom i ordonans oficirom sišao je u sklonište gde je ostao do 5 časova, kad je javljeno da je uzbuna prestala. U 6.55 utrčao je u sobu dežurnog ađutanta civilni žandarm i izvestio o velikoj grupi neprijateljskih aviona. Kralj je odmah probuđen, a za to vreme već su padale bombe na dvorac Dedinje. Za vreme silaska NJ. V. kralja u sklonište pale su tri bombe pored samog belog Dvora“
Kralj uprkos žestokom bombardovanju ne može da izdrži sve vreme u skloništu i povremeno izlazi. Bombe su prestale da padaju tačno u 12.30, a kralj u pratnji Rakića, maršala i ministra dvora i „oružanog oficira“ kreća blindiranim automobilom za Mali Zvornik pravcem Ripanj – Lajkovac – Valjevo – Banja Koviljača – Mali Zvornik.
- Za vreme puta NJ. V.Kralj šofirao je do Lajkovca i od Banje Koviljače do Malog Zvornika, gde je s pratnjom odseo u žandarmerijskoj stanici.
U ponedeljak 7. aprila u 11.30 posećuje ga predsednik vlade general Simović, a u utorak oko 17 i 30 dolazi potpredsednik vlade Vlatko Maček.
U sredu 9. aprila u 4.30 ujutro kralj s pratnjom kreće ka Han-Pijesku. Petar Drugi sam vozi blindirani automobil, a uz njega je samo Rakić.
- NJ. V. Kralj oseća se dobro, sneg jako pada, beleži on. – U toku dana NJ. V. Kralj nekoliko puta je silazio u sklonište zbog najavljenih aviona.
Šesti april: Kralj Petar vozio pod bombama
Tek sledećeg dana uveče monarhu referišu ministar vojni general Bogoljub Ilić, i vodeći pučista i komandant vazduhoplovstva general Bora Mirković. Kralj na večeri zadržava samo Ilića. U to vreme pojedine jedinice jugoslovenske vojske još uvek pružaju herojski otpor, ali vlada potpuni haos zbog veleizdaje hrvatskih i slovenačkih oficira. U subotu 12. aprila u 13 časova kralj s pratnjom kreća putem Jabuka-Rogatica-Goražde-Foča-Kalinovik.
- Pred Goraždem, dva neprijateljska bombardera kružili su nad kolonom auta NJ. V. Kralja, te je NJ. V. Kralj s pratnjom napustio auto, a jedan bombarder bacio je bombe na Goražde.
U nedelju 11. aprila u cik zore kralj s pratnjom nastavlja pravcem Kalinovik-Fojnica-Gacko-Bileća-Nikšić, a u manastir Ostrog stiže u dva popodne. Sreće se s patrijarhom Gavrilom i obilazi monahe, a zatim noćio u gornjem manastiru.
- NJ. V. Kralj se dobro oseća ali preko noći mu je bilo dosta hladno u sobi koja je bila sva u kamenu – zapisuje 14. aprila Rakić. – U 9.20 časova došao je kapetan Dragiša Ristić sa porukom predsednika vlade đenerala Simovića da se NJ. V. Kralj što pre ukrca u avion i krene za Grčku. Na brzu ruku spremljene su najpotrebnije stavri i NJ. V.Kralj oprostio se s patrijarhom Gavrilom i odmah se krenulo na letilište u Nikšiću.
S kraljem u avionu od pratnje ostaju Rakić, ministar dvora i lični lekar. U 16 i 45 stižu u Atinu odakle kralja vode u veoma lepu i veliku vilu u Strofilon Kofisiji gde ga je posetio grčki kralj Đorđe. Dva dana kasnije dolazi general Simović i tada Petar Drugi piše svoj prvi proglas Jugoslovenima. Na Veliki petak 18. aprila 1941. godine kralj i ministri s porodicama ukracavaju se u grčkom pristaništu Skaramangi u hidroavion i poleću ka Aleksandriji, odakle nastavljaju put za Jerusalim.
Tek 6. juna kad je Čerčil odlučio, engleska ratna avijacija kralja Petra Drugog prebacuje u London iz kojeg se više nikad neće vratiti u otadžbinu.
PUČ ZA AĐUTANTA
PUKOVNIK Rakić ostaje uz svog mladog i neiskusnog suverena sve do 1944. godine kad je „neočekivano, iznenadno i na prepad“ uklonjen iz dvora. Jedan savremenik sa žaljenjem konstatuje: „Rakić je bio uz kralja od rata i on ga je iz zemlje izveo. On je s pravom očekivao lepši rastanak“ i napominje da je uklonjen na zahtev vođa puča iz 1941. godine poznatih britanskih marioneta.
Dnevnik zaboravljenog pukovnika objavljen je u zborniku 27. mart 1941. godine u izdanju Instituta za savremenu istoriju i Fonda kraljevski dvor, a „Novosti“ ekskluzivno objavljuju.
Извор: РТС
уторак, 03. апр 2012, 10:22 -
Карађорђевићи без поседа у Словенији
Принц Александар, син и наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања, одлучио Виши суд Љубљани.
Виши суд у у Љубљани потврдио је пресуду Окружног суда у Крању да принц Александар, као наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања.
Посед „Брдо“ код Крања
„Виши суд у Љубљани је у пресуди од 29. фебруара очекивано пресудио да приговор странке тужитеља буде одбачен као неоснован и да се потврди пресуда првостепеног суда“, рекли су из правобранилаштва.
Замак на Брду код Крања
Како су објаснили, пресудом је суд уважио аргументе државног правобранилаштва, а све захтеве странке која је тужила у целини су одбачене, па је тако пресуда постала правоснажна.
Петер Кос, адвокат принца Александра, рекао је да не одустаје од става да посед припада наследнику кнеза Павла и да је принцу послао пресуду и чека његове инструкције, преноси словеначки лист Дело. Адвокат је додао да ће вероватно затражити ревизију поступка на врховном суду.
Суд у Крању је у мају 2011. године одбацио све тужбене захтеве које је против Републике Словеније уложио принц Александар Карађорђевић.
Карађорђевић је уложио захтев за утврђивање својинског права на око половине парцела на поседу Брдо, а као могућност је захтевао исплату одштете.
На основу купопродајних уговора из тог времена Александар је доказивао да има право на парцеле које је кнез Павле купио између 1936. и 1939. године, и чије је власништво уписао у катастар, па му је после Другог светског рата посед одузет и национализован.
Вредност спорног предмета процењена је на 260.000 евра, а посед држава Словенија користи у протоколарне сврхе.
Замак на Брду код Крања
Кнез Павле купопродајне уговоре за земљу на Брду није склопио са државом, већ са физичким лицима и зато нема права да од државе захтева одштету, образложили су пресуду из суда у Крању.
Процедура денационализације поседа на Брду код Крања је одавно завршена, а породица Карађорђевић нема право на повраћај претходног власништва у складу са законом из 1991. године о повраћају имовине која је национализована после Другог светског рата.
„Декретом из 1947. године Брдо код Крања је конфисковано од кнеза Павла. Истим Декретом су конфисковане виле на Бохињском и Бледском језеру, имовина краља Александра Првог и краљице Марије, владајуће гране Дома, чији је директан наследник принц Александар“, истакли су из Канцеларије принца Александра.
Брдо код Крања сматра се најбоље очуваним ренесансним дворцем у Словенији, иако датира с почетка 16. века, а саградио га је 1510. године горички велможа и крањски гроф Јуриј Егх.
Често је дограђиван и мењао је власнике, а од године 1935. је био у власништву југословенског краљевског намесника, кнеза Павла Карађорђевића.
По завршетку Другог светског рата је постао резиденција Јосипа Броза Тита, а када је Словенија стекла независност, служио је за протоколарне потребе Владе Републике Словеније.
У њему су изложена вредна уметничка дела сликара Зорана Дидека, Франца Михелича, Франца Павловеца, Максима Седеја, скулптора Бориса и Зденка Калина, Карела Путриха и Франчишека Смерде.
Тужитељ, принц Александар, дужан је да плати трошкове суђења у висини од 3.592 евра, док прицеза Јелисавета, ћерка кнеза Павла, није уложила својинско правни захтев.
