Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

VEČERNjE NOVOSTI
9. april 2014.

EKSKLUZIVNO: Princ Aleksandar Karađorđević i Princeza Katarina o propadanju kompleksa na Dedinju
Aleksandar Karađorđević: Beli dvor nema vodu pet godina, Vlada ne želi da nas razume

Pet godina ovde niko nije prespavao, isključena je struja. Krov prokišnjava, podrum pun vlage.
Dvorski kompleks na Dedinju propada. Dvorovi koje je zidao Aleksandar Prvi Karađorđević su u alarmantno lošem stanju. Njegovi sadašnji stanari, Aleksandar i Katarina Karađorđević odlučili su da, za “Novosti”, progovore o finansijskim I ostalim problemima, koji su doveli do toga da u Belom dvoru nema, čak, ni vode!

- Poslao sam više od 50 pisama na razne adrese u kojima upozoravam na loše stanje u kome se nalaze Beli i Stari dvor – priča nam princ Aleksandar Karađorđević. – U proteklih desetak godina slao sam ih svim predsednicima vlade, ministrima… Odgovor, nažalost, nisam dobio. Kao da ne umeju da čitaju. Ima mnogo interesa da se dvorski kompleks zaštiti. Dvorski kompleks ima status kulturnog dobra, ali ovde nedostaje kultura!
Pet godina u Belom dvoru niko nije spavao. Jer, pet godina ne radi grejanje, a isto toliko je bez vode. Elektroinstalacije su na granici izdržljivosti. Krov prokišnjava. Poslednjih 60 godina, gotovo da ništa nije rađeno na zgradi. Samo hitne intervencije – da preživi. Oni, koji bi trebalo da vode računa o njemu, kao da su ga zauvek napustili.

- Sve je pojela vlaga i uskoro neće moći da se koristi – kaže Karađorđević. – Pre nekoliko godina Saobraćajni institut CIP je uradio snimak postojećeg stanja, sada je ono gore za „jednu stepenicu“. Mislim da Beli dvor treba da se popravi i da bude mesto u kome će biti smešteni strani državnici kad dolaze u Srbiju.
Karađorđevići stanuju u Starom dvoru. Ovo zdanje je bolje i zidano i održavano. Ali poslednji put je ozbiljno rekonstruisano početkom sedamdesetih, a instalacije stare. Ovih dana izgorela je poslednja kontrolna ploča za grejanje, pa ono više ne radi.

- Zub vremena jede oba zdanja i nešto hitno mora da se uradi. Potreban je ozbiljan projekat sanacije obe zgrade, pa da se započnu radovi – ukazuje Karađorđević.
U poslednjih deset godina za održavanje dvorova iz republičkog budžeta je dato nešto više od 7,7 miliona evra. Samo od 2004. do 2007. utrošeno je više od četiri miliona. Taj novac je potrošen na tekuće održavanje, plate zaposlenima, izložbe i književne večeri, ali ne i za rekonstrukciju.

- Održavanje dvorskog kompleksa iziskuje velike troškove. Čak i u vreme dok u dvoru niko nije živeo, tokom osamdesetih, kada je bio zatvoren i nije bio čak ni rezidencija političara, ti troškovi su postojali. U njemu su umetnička dela, koja zahtevaju određene uslove. Zato je normalno da računi za struju ovde budu visoki.
Karađorđevići su od jula 2001. do proleća 2004. svojim sredstvima plaćali održavanje dvorskog kompleksa. U tom periodu su, kažu, potrošili čak 3.694.048,49 evra. Da je situacija kad su se Karađorđevići uselili u Stari dvor bila mnogo lošija nego danas, svedoči i Izveštaj komisije za utvrđivanje stanja objekata iz tog perioda. U njemu piše da je fasada ovog zdanja skroz oronula, krov znatno oštećen, da je temelj na pojedinim mestima skroz razdvojen, da su plafoni i zidovi ispucali i da su cevi vodovodne i kanalizacione popucale i istrulile… Sada nije tako.

- Kada smo došli ovde sve je bilo u lošem stanju – priča princeza Katarina.
- Sve je bilo oštećeno i moralo je ili da se popravi ili zameni. Vazduh je bio pun vlage. Ljutila sam se na supruga što troši toliko novca. Ali on je govorio još samo ovo i ovo. Upozoravala sam ga da imamo decu, porodicu i da ne smemo tek tako da se razbacujemo novcem. Nije vredelo.
A, onda je 2004, na predlog tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, održavanje dvorova vraćeno na teret budžeta. Dinkić je tada izjavio da taj čin predstavlja neku vrstu revanša prestolonasledniku, čijim ličnim angažovanjem je tadašnji predsednik Svetske banke Džejms Volferson odobrio reprogramiranje duga Srbiji. On je još dodao da je reč o svoti koja višestruko prevazilazi sredstva iz budžeta namenjena za održavanje dvorova na Dedinju.

- Bili smo na ručku sa gospodinom Volfersonom i upitao nas je kako živimo u Srbiji – priča Karađorđević. – Priznao sam mu da je teško i da je dvorski kompleks veoma skup. Pozvao je Dinkića i rekao mu da bi trebalo da nam pomogne.
Katarina dodaje da se Volferson veoma iznenadio kad je čuo da ne dobijaju novac iz budžeta:

- Nemate budžet, rekao nam je. Tamo ste tri i po godine. Vlada vas je pozvala da dođete, pa kakav je njihov plan!? Pokušali smo da mu objasnimo da su teški dani za Srbiju i da hoćemo samo da pomognemo. Ali, on je bio veoma ljut i pozvao je Dinkića.
Karađorđevići kažu da je ogroman park u kome se nalaze dvorovi, ličio na džunglu kada su se oni doselili. Morali su da plate mnogo ljudi da ga urede.

- Prvih nekoliko godina kompleks je održavalo šezdesetak zaposlenih, ali više nemamo novca za to – kaže princeza Katarina. – Danas dvadesetak ljudi radi ovde i to, uglavnom, po principu – svi rade sve. Nije dovoljno, ali snalazimo se. Više nemamo kuvara, već ja kuvam. Radimo i plaćamo ono što treba. Da bismo dopunili budžet, morali smo da prodamo jednu kuću.
Prvi posao kog su se Karađorđevići latili po dolasku u dvorove, bio je popis umetničkih dela i knjiga iz vredne biblioteke.

- Nismo dobili dosije ni za jednu sliku koja se nalazi ovde. Ni za nameštaj, niti za knjige – priča Aleksandar. – U međuvremenu smo to uradili, a neke slike koje su bile oštećene slali smo na restauraciju. Sada kada su one dostupne, često nas zovu iz velikih svetskih muzeja. Interesuju se za dela starih majstora, a zbog ove kolekcije uskoro će nas posetiti i direktor Luvra.
Karađorđevići ističu da ne žive onako kako bi trebalo da žive kraljevske porodice, ali:

-Živimo da pomognemo našem narodu. To je naš život. Teško nam jeste. Vlada ne želi da nas razume, a porodica stalno traži greške. I to je tužno.

ŠTA JE RESTITUCIJA?
Mada Karađorđevići traže da se dvorski kompleks na Dedinju vrati njihovoj porodici, mali su izgledi da će se to dogoditi. Po sadašnjim zakonima, ostaće u vlasništvu države, jer kao kulturno dobro od posebnog značaja ne može biti vraćeno starim vlasnicima. Tako da Karađorđevići, po svemu sudeći, novac troše na nešto što nikad neće biti njihovo!

TROJICA OČEVA
Porodični sukobi oko imovine sa naslednicima princa Tomislava i princa Andreja veoma rastužuju Aleksandra Karađorđevića.

-Nije tačno da princ Vladimir ne može da dođe na Dedinje – kaže Katarina Karađorđević. – Često su dolazili u Srbiju i uvek su boravili ovde. Sve smo im stavljali na raspolaganje. A, onda su pre dve godine odlučili da više ne dolaze. Inače, imali smo dobre odnose sa porodicom dok nismo došli u Srbiju. A, onda se sve izmenilo. Oni su želeli da imaju ista prava kao Aleksandar. Ali jedna porodice ne može da ima trojicu tata, prestolonaslednik je jedan. Moj suprug nema rođenog brata, sestru… Oni su naša porodica i želimo da budemo zajedno

PRINCEZA PROSJAKINjA

KarađorđevićiI se pre svega bave lobiranjem za Srbiju i humanitarnim radom. Preko svoje fondacije princeza Katarina nabavila je 200 inkubatora, digitalni mamograf koji je koštao 700.000 evra i poklonjen je Niškom kliničkom centru, naši lekari odlaze u najprestižnije medicinske centre širom sveta na besplatne obuke, a obezbedili su i dosta medicinske opreme i vozila za naše bolnice. -U jednom tekstu koji je izašao u „Dejli mejlu“ nazvali su me prosjakinjom, jer svuda idem i tražim pomoć za Srbiju – šali se Katarina. – Ali, takav je naš život.

NIJE DIKTATOR

Na plafonu sobe za pušenje u Starom dvoru, negde tu i tamo, nacrtane su petokrake.

- Kada ljudi pitaju mog supruga zašto ne skine te crvene zvezde i ne stavi krunu umesto njih, on kaže: “Nisam dictator! Samo oni brišu istoriju”. Aleksandar inače veoma voli srpski narod. Gleda ih, kao tata što gleda svoju decu. Ne želi da budu tužna i loše, već uvek srećna.

Novinar: Dragana Matović

Prvi put u javnost iznosimo fotografije ruiniranog Belog dvora i podatke koliko je novca iz ličnih sredstava uložio prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u njegovu sanaciju

Foto: Tanjug/Nikola Dimitrijević
Od povratka Kraljevskog para u Srbiju, izvesni mediji su u više navrata iznosili neosnovane optužbe u vezi sa trošenjem sredstava za održavanje Dvorskog kompleksa. Velika većina njih nikada nije objavljivala podatke o novcu koji je unet u Srbiju zahvaljujući angažovanju Kraljevskog para, a o čemu je Telegraf nedavno pisao. Radi se o sumi većoj od 20.000.000 evra, koja je u raznim oblicima humanitarne pomoći stigla do Srpskih obdaništa, škola i bolnica.
Kako Telegraf.rs saznaje održavanje Dvorskog kompleksa od jula 2001. godine do proleća 2004. godine padalo je isključivo na teret Kraljevske porodice, koja je u te svrhe iz svojih ličnih sredstava izdvojila više od 3.694.048,49 evra

Foto: royalfamily.org
Republika Srbija odlučila je da održavanje Dvorskog kompleksa vrati na teret budzeta 2004. godine na predlog ministarstva finansija. Na konferenciji za štampu sazvanu tim povodom tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da taj čin predstavlja vrstu revanša Prestolonasledniku Aleksandru II Karađorđeviću čijim ličnim angažovanjem je tadašnji predsednik svetske banke Dzejms Volfenson odobrio reprogramiranje duga Republici Srbiji.
a href=“http://www.monarhija.net/wp-content/uploads/2014/03/vrata1.jpg“>

Ministar finansija Mlađan Dinkić tada je naglasio da se radi o svoti koja višestruko prevazilazi sredstva iz budzeta namenjena održavanju Dvorskog kompleksa
Iz kabineta prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića kažu za Telegraf.rs da novac koji se iz budžeta Republike Srbije izdvaja za Dvorski kompleks koji je vlasništvo države i spomenik kulture od nacionalnog značaja, izdvaja se za održavanje kompleksa, što podrazumeva čišćenje i sitne popravke na Kraljevskom kompleksu a ne za rekonstrukcije koje su hitne i neophodne.

Foto: royalfamily.org
- Kompleks u sebi sadrži vrlo važna umetnička dela, važne arhitektonske spomenike i on ima troškove održavanja koji su veliki. Takođe, Dvorski kompleks su potpuno besplatno posetile desetine hiljada građana u proteklih 13 godina, a troškove organizacije tih poseta snosio je Fond Kraljevski Dvor. Novac koji je država izdvajala za održavanje kompleksa trošen je i na restauraciju vrednih umetničkih dela, organizovanje izložbi i književnih večeri koje se svake godine u velikom broju organizuju na Dvorskom kompleksu i koje su potpuno besplatno otvorene za građane. Održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju iziskivalo je velike troškove čak i u vreme dok u Dvoru niko nije živeo – u vreme osamdesetih, kada je bio zatvoren i kada nije bio otvoren ni za posetioce, niti je bio rezidencija politčara koji su vodili Jugoslaviju i potpuno je logično da određeni troškovi postoje i danas kada se na Dvoru odvija veoma intenzivan društveno-kulturni život primeren spomeniku kulture od nacionalnog značaja – rečeno nam je u kabinetu.

U Izveštaju komisije za utvrđivanje stanja objekta u kompleksu Belog i starog Dvora, a u koji je Telegraf.rs imao uvid do najsitnijih detalja opisano je katastrofalno stanje u kojem se Dvor nalazio kada su u njega ušli Karađorđevići, a tako se moglo videti da je fasada ovog zdanja skroz oronula, krov znatno oštećen, da je temelj na pojedinim mestima skroz razdvojen, da su plafoni i zidovi ispucali i da su cevi vodovodne i kanalizacione popucale i istrulile i da je neophodna hitna sanacija čitavog kompleksa.

IZVOR: NOVOSTI
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 24. mart 2014. 21:17 |
Međusobne optužbe države i Karađorđevića oko toga ko je kriv što je dvorski kompleks u lošem stanju. U Vladi kažu da je dinastija trebalo da ulaže u održavanje

Pored luksuznog nameštaja na zidovima fleke od vlage
SANACIJA urušenog krova s kog se sliva voda na umetničke slike i vrednu biblioteku, tavanica „pojedena“ od vlage iz koje vire grede, okrunjena fasada i zidovi, popucali stubovi, istrulela drvenarija, sljuštena boja, zarđale cevi… Sve je to nevesela slika Belog dvora, koji spada u kulturna dobra neprocenjive vrednosti.
Otkad je član Krunskog saveta, arhitekta Dragomir Acović, obelodanio ove tužne prizore, u javnosti se ponavlja isto pitanje – ko je za ovakvo stanje kriv. Porodica Karađorđević smatra da je kriva država, koja daje pare „na kašičicu“, i zbog čijih birokratskih procedura realizacija svakog projekta traje tri godine. Zato pozivaju Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da reaguje.
U Vladi, pak, ističu da su svake godine davali milione iz budžeta, da je nešto od toga dinastija trebalo da uloži u investiciono održavanje, i da država priprema projekat adaptacije glavne zgrade dvora, ali da treba prikupiti pare. Zasad još niko nema predstavu koliko bi to moglo da košta.
- Uprava za zajedničke poslove republičkih organa predala je 2004. godine Beli dvor u odličnom stanju porodici Karađorđević na staranje – kaže direktor ove Uprave Zoran Trninić. – O tome postoji zapisnik. Od tada Uprava nema nadležnost nad Dvorom, već porodica Karađorđević.
Od 2001. do 2004. godine, prema podacima kraljevske porodice, iz privatnih izvora u Dvor je uloženo 3,694 miliona evra. Od juna 2004. do danas iz budžeta je izdvojeno 7,712 miliona evra. Prema podacima Ministarstva kulture, godišnje se ulaže oko 40 miliona dinara za „preventivnu zaštitu dvorskog kompleksa“ i njegovu dostupnost javnosti. Sve ukupno, za 13 godina uloženo je oko 11,5 miliona evra.
TRAŽILI POVRAĆAJ Porodica Karađorđević podnela je pre mesec dana zahtev za povraćaj celokupne pokretne i nepokretne imovine u Srbiji. Među njima je i zdanje Belog dvora, koje po postojećem zakonu, kao dobro od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja, ne može biti vraćeno u naturi, već samo isplaćeno.
- Ovaj ogroman kompleks je zapušten. Kriza je uzela svoj danak, i teško je očekivati da, kad nema para za socijalu, bude za adaptaciju dvora. Ali država ne sme da dozvoli da takvo neprocenjivo bogatstvo propadne – kaže Gordana Gordić, istoričar umetnosti.
Da se to ne bi desilo, prema njenom mišljenju, prestolonaslednik Aleksandar mora hitno da alarmira Ministarstvo kulture, Gradski i Republički zavod za zaštitu spomenika.
U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika objašnjavaju da već godinama rade na sanaciji i konzervaciji dvorskog kompleksa pomalo, koliko im budžet i mere tehničke zaštite koje dobijaju od Ministarstva kulture dozvoljavaju. Takođe negiraju da procedure za realizacije projekata traju po tri godine.
- Država nije digla ruke od Belog dvora. Do sada smo radili sanaciju bazena, popločavanje sa regulacijom kišne kanalizacije, sanaciju krova i fasade na dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, snimili smo postojeće stanje… Lane je urađena i specifikacija za izradu glavnog projekta za sanaciju same dvorske zgrade – kaže Ivana Ranković, zamenik direktora Republičkog zavoda.
Ranković objašnjava da dvorski kompleks nije pojedinačno kategorisan kao dobro od izuzetnog značaja, već u okviru prostorne kulturno-istorijske celine Topčider. Kao takav, on jeste pod ingerencijom ovog zavoda, ali svi „nalozi“ idu iz Ministarstva kulture.
- U Ministarstvu nam je rečeno da će sanacija Dvora biti tretirana iz posebnog fonda. Za ovu godinu smo dobili sredstva za prvu fazu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu u kapeli i početak radova na zidnom slikarstvu – kaže Ranković.

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI
V. Crnjanski | 02. mart 2014. 21:35 |
Kneginja Jelisaveta i knez Pavle Karađorđević u ponedeljak podnose zahtev za restituciju. Traže Rubensa, žele i kneževu biblioteku, vredan porcelanski servis „sevr“ i zlatnike

Izložba porcelana iz dvorskog kompleksa
KNEGINjA Jelisaveta Karađorđević i njen brat knez Aleksandar podneće u ponedeljak, poslednjeg dana roka za predaju potraživanja, zahtev za povraćaj pokretnih stvari oduzetih njihovom ocu, regentu Pavlu.
Kako je za „Novosti“ potvrdila kneginja Jelisaveta, kneževi naslednici tražiće umetničku kolekciju slika, vrednu numizmatičku zbirku, biblioteku od nekoliko stotina knjiga i izuzetno skupocen porcelanski servis. Oni neće tražiti nameštaj iz Belog dvora, jer veruju da je on u međuvremenu menjan. Za sve stvari koje traže tačno znaju gde se nalaze, a većina njih je u – Belom dvoru.
Servis koji traže je od zeleno-belog porcelana, čuvene marke „sevr“. Kupljen 1932. u pariskoj galeriji Šarpentije. Knez Pavle ga je kupio supruzi na poklon. Pre toga je pripadao grofovskoj porodici D’Artoi.
- Tri komada iz servisa je moja majka, kneginja Olga, još pre rata poklonila svojoj sestri, vojvotkinji Marini od Kenta, da bi ih ova posle rata vratila majci. Kada je umro otac, majka ih je poklonila muzeju Luvr – kaže kneginja Jelisaveta.
U Belom i Starom dvoru nalazi se i kneževa lična kolekcija slika, koje je kupovao novcem iz svoje, a ne državne kase. Neke od njih su u Narodnom muzeju, ali ne kao poklon kneza Pavla, već kao njegovo vlasništvo. Među slikama nalaze se i izuzetno vredna dela, među kojima tri Pusenova rada, Ticijan, dve Rembrantove slike, dva Vekija, dva Brojgela, Kanaleto, Delakroa, Rubens, kao i Đura Jakšić, Ivan Meštrović, Vlaho Bukovac…
PREGOVORI O PRIMOPREDAJI VILE OD nekretnina kneginja Jelisaveta i knez Pavle tražili su vilu „Crnogorku“, u nekadašnjoj Rumunskoj 1, sada Užičkoj 1, u Beogradu, koju je kupila njihova majka 1940. godine. Agencija za restituciju je vilu vratila prošle godine, a rešenje je postalo pravosnažno pre mesec dana. Oni, međutim, još nisu dobili ključeve od vile, koju je do sada koristila crnogorska ambasada u Beogradu. Kako saznajemo, u toku su pregovori o primopredaji.
Ogromna biblioteka, koja takođe krasi zidove Belog dvora, ima retka izdanja, mnoga u kožnom povezu. Kneginja Jelisaveta je čak na jednoj knjizi svojevremeno videla posvetu oca napisanu lično njoj.
Posebna pikanterija je zbirka novčića, koja se sastoji od 2.055 malih i 608 velikih zlatnika sa likom Franje Josifa, kao i numizmatička zbirka sastavljena od 1.271 novčića. U okviru nje je stari srpski novac ne identifikovanog porekla, po jedan novčić despota Stefana Lazarevića, despota Đurađa Brankovića i Sibinjanin Janka, kao i novčić ohridskog župana Grupe, rođaka kraljevića Marka. Tu su i starogrčki i starorimski novčići, kovanice iz doba Francuske Republike, kao i franci iz doba Prvog svetskog rata, britanski novčići iz 19. veka, perperi kneževine Crne Gore, novac kneza Mihaila Obrenovića, kao i kraljeva Milana, Petra i Aleksandra, rumunski i češki novac s početka veka, novac Kraljevine Srbije iz 1912, kovanice Kraljevine Jugoslavije…
Ovu zbirku državna komisija predsednika Republike našla je u sefu 555 u Narodnoj banci, poznatom kao „Titov sef“, a veštak je potvrdio, u dopisu od 2. septembra prošle godine, da je reč o numizmatičkoj kolekciji Karađorđevića. S obzirom na to da je knez Pavle bio jedini numizmatičar, njegova deca veruju da je u pitanju njegov novac.
- Popis kovanica i zlatnika postoji u Arhivu Jugoslavije. Uz zahtev za povraćaj pokretnosti podnećemo sudu i dokumentaciju koja potvrđuje da je reč o ličnim stvarima kneza Pavla i kneginje Olge – kaže princeza Jelisaveta.

Beta | 24. 02. 2014. – 14:03h |
Viši sud u Beogradu rehabilitovao je danas Andreja Karađorđevića, najmlađeg sina jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića, saopštio je danas njegov sin princ Vladimir.

Prenošenje posmrtnih ostataka Andreja karađorđevića
Posle skoro dve godine čekanja, veoma sam srećan da je sud konačno doneo odluku o rehabilitaciji mog pokojnog oca kraljevića Andreja.

Nažalost, moja želja da se pre vraćanja očevih zemnih ostataka, kraljević Andrej prvo rehabilituje, nije ostvarena, jer mi je ta čast bila uskraćena“, navodi se u izjavi Vladimira Karađorđevića za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, ceo svet konačno može da vidi da Andrej Karađorđević, koji je napustio Srbiju kao dečak sa nepunih 16 godina, nije bio ni kriminalac, ni državni neprijatelj, za šta je proglašen 1947. godine.
„Iako je ovo veoma značajan momenat u kojem pojedini državni organi ispravljaju ono što je bilo toliko loše, još je dug put da porodica Karađorđević, kao i ostale porodice koje su izgubile sve zbog Titovog režima od 1945. godine pa sve do nedavne prošlosti, konačno dočekaju potpunu pravdu“, naveo je Vladimir Karađorđević.
Svu imovinu dinastije Karađorđević posle Drugog svetskog rata oduzela je nova komunistička vlast, istovremeno kada im je oduzeto i državljanstvo, ukazom od 2. avgusta 1947. godine.

IZVOR: Beta | 28. 01. 2014. – 12:46h |

Princ Vladimir Karađorđević, u ime svih naslednika porodice Karadorđević, predao je danas u pošti u Beogradu zahtev za povraćaj imovine u Srbiji koja je ostala posle kralja Aleksandra.

Beli Dvor
Vladimir Karađorđević je rekao novinarima da je predao zahtev u ime svih naslednika tri sina kralja Aleksandra – Petra, Tomislava i Andreja, a kako je naveo, naslednika ima desetak, među kojima su Katarina, Nikola, Đorđe, Mihajlo, Linda, Tatjana i Dimitrije.
Princ Vladimir nije mogao da precizira šta se sve nalazi u zahtevima, ali je istakao da u arhivama iz 1938. postoje podaci šta su Karadorđevići posedovali u Srbiji.
Na pitanje novinara da li se u zahtevima nalaze Beli i Stari dvor, s obzirom da su zaštićeni zakonom o zaštiti spomenika kulture, Vladimir je naveo da se nalaze, ali da će zakon odlučiti hoće li to i da dobiju.
Što se tiče Zadužbine na Oplencu, prema njegovim rečima, ona ne pripada Karađorđevićima i na Zadužbini je da odluči o pitanju vlasništva.
Na pitanje da li se traži i nekretnina koja je ostala posle kraljice Marije u Aberdarevoj 1, bez obzira što ona još nije rehabilitovana, Vladimir Karađorđević je naveo da je u zahtev uključena i sva imovina kraljice Marije i kralja Aleksandra koju su imali u Srbiji.
Prema njegovim rečima, veoma je teško reći šta su sve Karađorđevići posedovali u Srbiji, jer ne mogu da traže pravo na lovišta ili na korišćenje rudnika koje su nekada imali.
U ostavinskom rešenju iz 1938. nije navedena ni pokretna imovina, umetničke slike, skulpture i stilski nameštaj, a kako je rečeno u poslednje četiri godine sastavljen je spisak pokretne imovine, iako je „teško nabrojati veliki broj stvari koje su im oduzete“.
Na pitanje da li očekuje drugačiji tretman Agencije za restituciju s obzirom da se radi o kraljevskoj porodici, Vladimir Karađorđević je naveo da ne očekuje, jer je predao zahtev „kao i svaki drugi građanin u želji da samo povrati svoju imovinu“.
Princ Vladimir Karađorđević živi na relaciji London, Nemačka, Srbija, a kako je naveo, radi u oblasti Informacionih tehnologija (IT) i ima konsalting firmu. On je sin najmlađeg sina kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, Andreja.
Kako je ranije rečeno, posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934, ostala je imovina u Beogradu – Dvorac u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, sa dvorištem od skoro 14 hektara, pet šuma na Dedinju, sa crkvom uz Stari dvor, i Belim dvorom.
Kralj je u Beogradu imao i kuće u – Ulici patrijarha Dimitrija 52, u Ulici kralja Aleksandra 24, u Krunskoj 7 i u Sarajevskoj 37. Svu imovinu dinastije Karađorđevića posle Drugog svetskog rata oduzela je nova komunistička vlast, istovremeno kada im je oduzeto i državljanstvo, ukazom od 2. avgusta 1947. godine.

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI
V. Crnjanski Spasojević | 16. januar 2014. 21:23 |
Posle rehabilitacije princa Tomislava, njegovi naslednici mogu da zahtevaju povraćaj imovine u Sloveniji. Omiljenu kraljevu i Titovu letnju rezidenciju već je tražio princ, ali su ga Slovenci odbili

Princ Tomislav dobio vilu od majke Marije / Vila „Bled“ omiljena rezidencija Karađorđevića
NEDAVNA rehabilitacija princa Tomislava Karađorđevića otvorila je mogućnost njegovim naslednicima da od Slovenije zatraže čuvenu vilu „Bled“. Omiljenu letnju rezidenciju kraljevske porodice, a posle Drugog svetskog rata i Josipa Broza Tita, već je potraživao princ Tomislav kao nasledstvo od majke, kraljice Marije.
Slovenački sud ga je odbio jer su Karađorđevići tretirani kao „narodni neprijatelji i kolaboracionisti“. S obzirom na to da je princ sudski rehabilitovan 25. decembra prošle godine, okolnosti su se promenile, pa postoje naznake da će njegovi naslednici, supruga princeza Linda i deca prinčevi Mihailo, Đorđe i Nikola, i princeza Katarina obnoviti zahtev.
- Zvaničan zahtev za restituciju još niko nije podneo jer je porodica Karađorđević i dalje po slovenačkom Zakonu o denacionalizaciji isključena iz prava na vraćanje nasledstva ili obeštećenje. Ako bi slovenački Vrhovni sud, posle rehabilitacije kneza Pavla, naslednicima vratio Brdo kod Kranja, a postupak je u toku, to bi bio signal i za Karađorđeviće da traže vilu „Bled“ i ostale nepokretnosti – kaže za „Novosti“ Dragomir Acović, član Krunskog saveta.
Na mestu gde se nalazi luksuzni hotel, koji se trenutno renovira i biće u funkciji od aprila, kralj Aleksandar je 1922. kupio dvorac koji je gradio austrijski vojvoda Ernest Vindišgrac. Kralj je dvorac preimenovo u Suvobor, a Bled proglasio letnjom rezidencijom.
Vila, koja se prostirala na 39 parcela, u katastarskoj opštini Želče vodila se na kraljicu Mariju, baš kao i Gornja i Donja Radovna i letovalište u Mezaljki („Andrejevo selo“). Ukazom o oduzimanju državljanstva i imovine Karađorđevićima od 2. oktobra 1947, koji je potpisao Edvard Kardelj, ovo je praktično od kraljice i konfiskovano. Kako „Novosti“ saznaju, ona je tu imovinu ranije prenela na sina Tomislava.
Vrednost vile „Bled“, Gornje i Donje Radovne i jedne električne pilane posle Drugog svetskog rata procenjena je na nešto više od 12,8 miliona tadašnjih dinara. Letovalište u Mezaljki procenjeno je na nešto više od dva miliona.
Tito je nakon rata naredio da se izgradi nova rezidencija na mestu gde je nekada stajao dvorac, pa je vila postala glavno stecište političkih, diplomatskih i protokolarnih obaveza. U hotel je prenamenjena 1984.
Kraljica Marija u Srbiji, inače, nije ostavila ništa od imovine na svoje ime, izuzev zgrade u Aberdarevoj 1. Nekretnine koje su se vodile na nju mahom su bile u bivšim republikama, a testamentom, koji do sada nije bio dostupan domaćoj javnosti, imovinu je prepisala na dvojicu sinova – prinčeve Tomislava i Andreja, ali ne i trećeg, kralja Petra.

LIMUZINE NE VRAĆAJU
NASLEDNICI Josipa Broza neće potraživati vilu „Bled“, jer su iza jugoslovenskog predsednika ostale samo pokretnosti do čijeg potpunog spiska ne možemo da dođemo, kaže advokat Titovog unuka Joške, Goran Petronijević. On podseća da su Slovenci nedavno tražili da se uključe u ostavinski postupak iza maršala, i ocenjuje zahtev kao neozbiljan: – U posebnom postupku mogu da potražuju predmete za koje imaju dokaz da su njihovi, ali za to nemaju kredibilitet jer nam nisu vratili skupoceni Titov vozni park.

Marko Lopušina | 11. januar 2014. 21:10 |

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI
Kraljević Filip Karađorđević, za „Novosti“, otkriva svoje životne planove: Istorija nas Karađorđeviće obavezuje da budemo uz svoj narod. Želim da se oženim, i to po mogućstvu Srpkinjom

Foto Žika Đurić Slika
MLADI kraljevići Petar i Filip Karađorđević su božićne praznike proveli sa porodicom, sa prestolonaslednikom Aleksandrom i princezom Katarinom u Kraljevskom dvoru u Beogradu. I dok je kraljević Petar, princ naslednik srpske krune, stigao iz Londona sa devojkom, mlađi kraljević Filip je ovog puta došao sam. Kada smo preneli kraljevićima želju građana Srbije da se mladi prinčevi vrate da žive u Srbiji i da se ožene, Filip Karađorđević je iskreno rekao da je prva želja realna.
- Siguran sam da ću se jednog dana vratiti u Beograd za stalno. Još sam mlad i treba mi da steknem dovoljno poslovnog iskustva, ostvarim uspešnu karijeru i steknem neku finansijsku zaleđinu. Ovde ima mnogo mogućnosti za posao i za aktivnosti naše porodice – uveren je kraljević Filip. – Istorija nas Karađorđeviće obavezuje da budemo uz svoj narod, i ja ću se sigurno vratiti u Srbiju da ovde ostanem zauvek. Što se druge želje naroda tiče, želim da se oženim, po mogućstvu Srpkinjom.
Filip Karađorđević je rođen u SAD 15. januara 1982. godine kao sin prestolonaslednika Aleksandra i princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. Odrastao je u Londonu. Maturirao je na Kraljevoj školi u Kenterberiju u Engleskoj, diplomirao je humanističke nauke na jednom poznatom britanskom univerzitetu i učestvovao u programu na jednom španskom univerzitetu u Madridu. Govori engleski, španski i francuski, a usavršava srpski jezik. Za proteklu 2013. godinu kaže da je bila prekretnica u njegovom životu.
UŽIVANJE U UMETNOSTI Filip Karađorđević nam otkriva da nema nameru da bude bankar
. – Radim kao stručnjak za ljudske resurse u finansijama. Privatno se interesujem za umetnost, mnogo čitam i obilazim svetske muzeje – kaže Filip. – Beogradski muzej je izuzetno bogat, pa i naš kraljevski dvor ima sjajnu umetničku kolekciju. Ipak, mislim da je španska Prada najbolji muzej na svetu.
- Preselio sam se sa Kipra u London, gde sam dobio posao u jednoj uglednoj finansijskoj kompaniji. To je bila istorijska godina, jer smo mi kao porodica ispunili zaveštanje kralja Petra i naše pretke sahranili u mauzoleju na Oplencu. Bio je to veoma emotivan trenutak za mene. Osetio sam tada više nego ikada ranije da pripadam srpskom narodu i Srbiji, u koju ću, sada kada živim u Londonu, mnogo češće da dolazim – kaže kraljević Filip.
U Londonu živi i njegov stariji brat Petar, dok je brat blizanac Aleksandar u Španiji. U stalnom su kontaktu, jer su veoma bliski. Kako reče kraljević Filip, njegova braća su mu najbolji prijatelji. Bliske odnose Filip ima u Londonu i sa rođacima iz britanske kraljevske porodice, na čijoj listi naslednika kraljevskog trona zauzima 95. mesto.
- Ta lista naslednika britanske krune je jako dugačka, a mi Karađorđevići smo pali za jedno mesto na toj listi. Sa britanskom kraljevskom porodicom imamo divne odnose. Kraljica Elizabeta je kuma mom ocu, a princ Čarls je očev najbolji prijatelj. Ja se sa prinčevima Vilijamom i Harijem susrećem tu i tamo. Oni su sjajni mladi ljudi, pametni, interesantni i komunikativni – govori Filip. – Poznajem princa Vilijama i princezu Kejt, ali se ne družimo. Imamo zajedničke prijatelje i mislim da su i oni divni ljudi.
Prilikom božićnih praznika kraljević Filip je, kako nam je otkrio, dugo razgovarao sa svojim ocem prestolonaslednikom Aleksandrom o situaciji u Srbiji.
- To je velika i stalna tema naših razgovora. Pričali smo potom o porodici, koja je mnogobrojna i velika, ali i o zajedničkim interesovanjima za kulturu. Najčešće o filmovima, koje obojica obožavamo. Imamo sličan ukus. Moj otac i ja razgovaramo otvoreno kao najbolji prijatelji – otkriva Filip Karađorđević.
Mladi kraljević ima dobre odnose i sa svojom majkom princezom Marijom da Glorije, koja živi u Španiji.
- Majku ne viđam često, možda tri puta godišnje, ali smo stalno u kontaktu. Volim da odem u Sevilju, jer sam tamo odrastao i imam odlične odnose sa španskom kraljevskom porodicom. Lepo se slažem i sa članovima brazilske kraljevske porodice, jer u Brazilu imam dvadesetak bliskih rođaka. Voleo bih da odem na Mundijal da gledam fudbalska takmičenja. Navijam za Arsenal i voleo bih da Nemanja Vidić pređe u London. U Arsenalu je drugi trener Srbin, pa bi i Nemanja pojačao moj tim – smeška se kraljević Filip.

Vitak i uvek nasmejan srpski mladi kraljević je privlačan momak. Bavi se sportom. Ljubitelj je skejtborda, ronjenja, skijanja na dasci i obožava Kopaonik. Interesuju ga slikarstvo, muzika, računari i prirodne nauke. U Velikoj Britaniji krajem prošle godine kraljević Filip je izabran među deset najlepših i najpoželjnijih prinčeva sveta.
- Prijatno sam iznenađen tom titulom, ali, iskreno, to meni nije mnogo važno. Bitno je da moja braća i ja svojim aktivnostima podižemo ugled Srba u svetu, koji nije baš najbolji. Treba znati da samo mali broj ljudi odlučuje kakva će biti slika o nekom narodu i državi, tako da milioni ljudi ne znaju mnogo o Srbiji i ne prepoznaju ono dobro kod Srba. Srećem po svetu mnoge uspešne, ugledne, tople i divne Srbe, poput Novaka Đokovića, koji stvaraju dobar imidž Srbije u svetu. Trudim se da radim na tome – kaže Filip Karađorđević.
Pre nego što je otputovao na posao u London, mladi kraljević nam se požalio da kao zaposlen čovek neće imati vremena da za rođendan 15. januara, kao ranijih godina, organizuje bal. Proslaviće 31. rođendan sa prijateljima uz piće. Na pitanje kakvi su njegovi planovi u 2014. godini kraljević Filip je iskreno rekao:
- Nemam konkretne planove, jer me očekuju obaveze na poslu, a i ne volim mnogo unapred da planiram. Znam samo da ću doći u Srbiju da sa porodicom prisustvujemo obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata.
BEOGRAD KAO LONDON
- Moj društveni život je jako interesantan, jer sam odrastao u Londonu, koji je veliki i divan grad. London ima neke vibracije dobrog raspoloženja koje su veoma slične ovima ovde u Beogradu, u kom se uvek sjajno provodim – kaže kraljević Filip.

7/01/2014 – 13:59
BOŽIĆNI INTERVJU, PETAR III KARAĐORĐEVIĆ: Ustavna monarhija je spas za Srbiju!
Izvor:Telegraf
Princ naslednik i budući kralj Srbije za Telegraf otvoreno o ponovnom uvođenju parlamentarne monarhije, o srpskoj istoriji i običajima, kao i o, za njega važnoj 2013. godini

Foto: royallfamily.org
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ naslednik Petar III Karađorđević najradosniji hrišćanski praznik provodi, kako kaže za Telegraf.rs “u svojoj otadžbini i svom Beogradu“, gde zajedno sa svojom porodicom proslavlja Božić uz poštovanje svih srpskih običaja gde sumira godinu koja je za nama i mašta o ponovnom uspostavljanju parlamentarne monarhije u Srbiji.
Porodica Karađorđević na čelu sa prestolonaslednikom Aleksandrom II tradicionalno Badnji dan i Božić proslavlja u svom Kraljevskom Dvoru, a Telegraf.rs je ekskluzivno za najradosniji praznik sumirao utiske sa princom naslednikom Petrom III Karađorđevićem.
Momak za koga su mnogi još 5. oktobra 1991. godine, kad su se Karađorđevići vratili u zemlju, rekli da ima najveće šanse da bude srpski kralj, sad prvi put priča o tome, rekavši: “Mi jesmo kod kuće, veoma često smo u Beogradu i ozbiljno smo zainteresovani za događaje u Srbiji. Naše karijere vezane su za inostranstvo, ali Srbija je naš dom“.

Foto: royallfamily.org
Šta za Vas i Vašu porodicu predstavlja Božić?
- Veoma lep praznik, to je, za nas dan kada se porodica okuplja da podeli radost Božića.
Koliko ste upoznati sa tradicionalnim Srpskim običajima i da li ih se Vaša porodica pridržava?
- U velikoj meri. Moji roditelji, moja braća i ja svake godine na Badnje veče sečemo badnjak i donosimo ga do Dvora. Kada ga zapalimo, dolaze pripadnici Žandarmerije da nam čestitaju Badnje veče, i tom prilikom organizujemo mali prijem za njih. Posle toga imamo porodičnu večeru.
Da li ste čitali o istoriji našeg naroda i koliko ste upoznati sa istom?
- Naravno, ali i dalje saznajem nove detalje, naročito iz novije istorije, koja je u našoj zemlji, nažalost, u velikoj meri i dalje prekrivena višedecenijskom diktaturom.

Foto: royallfamily.org
Koju istorijsku ličnost bi u našoj istoriji izdvojili kao najznačajniju?
- Moram da budem subjektivan i izdvojim moje pretke – mog čukun-čukun-čukundedu Karađorđa i mog čukundedu Kralja Petra Prvog.
Godina za nama bila je od istorijskog značaja za Vašu porodicu i ceo Srpski narod? Kakav je utisak na Vas ostavio povratak posmrtnih ostataka članova Vaše porodice u Srbiju?
- Veoma dubok. Bio sam veoma dirnut ljubavlju prema mojim precima koju sam osetio od građana Srbije. Takođe sam bio veoma srećan zbog mog oca, kome je prenos njegovih roditelja, bake i strica značio izuzetno mnogo. Drago mi je da je jedna velika istorijska nepravda ispravljena. Bio sam ponosan što je moj deda, Kralj Petar II imao Državnu sahranu i što se konačno vratio u otadžbinu.

Foto: royallfamily.org
Koja je Vaša poruka građanima Srbije za 2014?
- Nadam se da će ova godina biti bolja od prethodne, i da će i svaka sledeća biti još bolja! Našim ljudima su potrebna nova radna mesta a našoj zemlji su potrebni investitori. Veoma me je obradovala vest da je u protekloj godini rođen rekordan broj beba u poslednjih 25 godina. To je veoma ohrabrujuće i ja se nadam da je to pokazatelj da se u Srbiju polako, ali sigurno vraća stabilnost. Na stabilnost države utiču mnogi faktori, jedan od njih je i oblik vladavine, a ja sam ubeđen da bi je ustavna parlamentarna monarhija svakako povećala! To bi Srbiji dalo ono što joj je potrebno, a to su jedinstvo, kontinuitet i stabilnost.
(Darko Zlojutro)

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

Божићна и новогодишња порука Њ.К.В. Престолонаследника Александра II верницима који славе Божић и нову годину по јулијанском календару

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II упутио је грађанима Србије који Божић славе по Јулијанском календару следећу Божићну и Новогодишњу поруку:

Поштовани грађани Србије,

2013. је била година коју ћемо моја породица и ја посебно памтити. После 50 година одали смо последњу пошту и опростили се од Њихових Величанства Краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и Његовог Краљевског Височанства Краљевића Андреја. Карађорђевића чија је судбина током историје била тесно повезана са судбином нашег народа и стварањем модерне српске државе. Њихови животи одражавају оно што се дешавало њиховом народу и њиховој отаџбини. Њихово лутање И изгнанство трајало је сувише дуго. Они су живели и умрли на различитим странама света, али смо ми доживели да поново пронађу мир међу својим рођацима и свом српском народу. За мене, као главу Краљевског дома И за читаву моју породицу, то је био дан за сећање! .

2013. је била веома тешка за Србију, година економских недаћа али истовремено и година наде. Захваљујући тешким преговорима које је водила наша Влада, Србија је коначно добила датум за почетак преговора са Европском Унијом, што че нам сигурно бити у фокусу у 2014.

Србија и град Ниш били су домаћини велике прославе обележавања 1700 година Миланског едикта, који је променио ток историје и судбину Хришћанства.

Веома сам поносан на наше спортисте који су постизали светски вредне резултате протекле године, као наша женска рукометна репрезентација, наши веслачи у омладинској конкуренцији који су постигли одличне резултате на европском првенству, атлетичари који су учествовали на Светском првенству у Москви, наша мушка тениска репрезентација у Дејвис купу, која је освојила вицешампионску титулу предвођена Новаком Ђоковићем на финалном мечу у Београду, који је проглашен за тенисера 2013. године од стране ИТФ-а. Сви ови резултати и достигнућа потврђују да је Србија, иако су времена тешка, земља са много талената и великим потенцијалима.

Током ових празника, када сви треба да се усредсредимо у љубави и пажњи на своје најближе и људе око нас, треба да се сетимо да је Бог послао свога сина међу нас да служи нама, а не ми њему! .

Моја породица ми се придружује у најбољим жељама свим грађанима Србије за срећну и берићетну Нову 2014. годину.

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Александар