17.4.2033

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети

Син Божији и обећани Спаситељ света, кога су људи очекивали од Адама и Еве(прародитеља целог човечанства ) је дошао да спасе људе од греха и смрти. Учио је да су сви људи деца Божија и браћа међу собом. Сваки човек треба зато да воли свога ближњега као самога себе. Саветовао је људима да не чине другом оно што не желе да други њима чине. Истицао је врлине љубави, милостиње и праштања. Христос је учио да човек треба да воли своје непријатеље. Ни пре ни после Њега, ни један учитељ вере и морала није у љубави према човеку отишао тако далеко да проповеда љубав према непријатељима. У томе се огледа савршенство Христове науке и хришћанске религије. Зато је Господ Исус Христос Бог – Љубав, а хришћанство – вера љубави. Исцеливао је болесне и подизао мртве. Богочовек Христос себи је изабрао и прве пратиоце који су се звали Апостоли ( Ученици Господњи ), а то су били: Петар, Јаков, Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков син Алфејев, Тадеј, Симон и Јуда Искариотски. Апостоли су пратили Господа и помагали му у раду на просвећењу људи.

Многи људи, због помречености свога ума и душе гресима, нису схватили Речи и дела Богочовека. Спаситељ је то знао и зато припремао своје пратиоце и народ који га је разумео. Много пута је Господ био у Јерусалиму, али сада одлази у тај град задњи пут. Тамо ће бити ухваћен неколико дана касније. Он зна шта Га чека. Пристао је да дође на Земљу да би ту умро, јер само тако ће моћи да спасе људе.

Пред одлазак у Јерусалим Господ је преноћио на Маслинској Гори, ту је се молио и неколико пута позивао и своје ученике да бдију у молитви али због умора нису могли да издрже и поспали су. Сутрадан је Господ Исус Христос сишао на магарету са Маслинске Горе у Јерусалим, заједно са својим ученицима. У граду га је дочекала велика скупина људи који су простирали своје хаљине пред ноге магарета на коме је седио Господ. Народ је махајући палминим гранама певао « Благословен који долази у име Господње... « Велика радост је била на лицима оних који су дочекали Господа, али не и на лицима јудејских верских вођа који нису схватали оно што је радио Господ и који су у Њему видели непријатеља, те гледали како да Га оптуже пред римским властима, које су тада управљале Палестином и народом.

Становници Јерусалима ће одбацити Божијег Сина. Одбиће мир који им је донео. Видећи издалека зидове града Јерусалима, Христос плаче, јер зна да долазе тешки дани за град и његове грађане и да ће бити порушен од стране непријатеља. Христос у граду прво посећује храм. Тамо у храму затиче трговце који, унутар и изван храма, продају и купују разне ствари. Са бичем у руци, Он их истерује, јер неће да Кућа Његовог Оца ( Црква ) постане пијаца. Она треба да буде кућа молитве.
У граду је Спаситељ проповедао и исцеливао болесне и помагао немоћне.

Празник Уласка Господњег у Јерусалим – Цвети, прославља се у недељу пред Васкрсење Господње – Васкрс.