18.4.2026

Свeти мучeници Aгaтoпoд и Teoдул, Преп. Марко Трачески

Св. муч. Агатопод и Теодул

Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином а други младићском целомудреношћу. У време Диоклецијанове хајке на хришћане ова двојица буду позвати на суд. С радошћу они се одазваше, и држећи један другог за руку иђаху вичући: „ми смо хришћани!" Сви савети судије, да се одреку Христа и поклоне идолима осташе узалудни. После дужег тамновања и гладовања бише осуђени на смрт, и то потопљењем у море. Тада им везаше руке наопако и обесише им по један тежак камен о врат и поведоше да их потопе. Када прво хтедоше гурнути Агатопода у дубину, он узвикну: „ево другим крштењем перемо се од свих греха наших и одлазимо чисти Христу Исусу!" — Њихова потопљена тела море ускоро избаци на обалу, и хришћани их чесно сахране. Св. Теодул се јави својим познаницима, као ангел светао, у белом оделу, и нареди им, да све његово заостало имање разделе сиромасима. Ови дивни Христови војници чесно пострадаше у време цара Диоклецијана и солунског кнеза Фаустина, 303 године.
 
Преп. Марко Трачески

Назива се још и Атинским јер му Атина беше родно место. Када сврши високе школе у Атини, умреше му родитељи. Он помисли у себи, да је смрт и за њега неизбежна, и да се треба припремати благовремено за чесан излазак из овога света. Раздавши све имање сиротињи, он седе на једну даску у мору с тврдом вером у Божју помоћ и с молитвом, да га Бог одведе где је Њему воља. И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију), у планину звану Траческа. На тој планини подвизаваше се Марко 95 година, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 година вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу и жеђу и мразом и жегом. Јео је земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демони побегну од њега, а ангел Божји почне му сваки дан доносити храну, у виду хлеба, рибе и воћа. Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка. Упита Марко Серапиона, да ли сад у свету има хришћана, који кад би рекли гори овој: „дигни се одавде и баци се у море," — да се тако и збуде? У том часу покрете се планина, на којој беху, попут мора. А Марко махну руком и заустави је. Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек. Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Св. Серапион виде ангеле где узеше душу Маркову и пружену руку с неба, која је прихвати. Поживе св. Марко 130 година и упокоји се око 400 год.
 
Песма из Пролога
 
Молитва Светога Марка
Ево час последњи на земљи ми куца,
Одлазим где Господ сија место сунца,
Из прашљиве ризе телесне излазим,
И пред лице Твоје, о Христе полазим.
Једну жељу јоште по земљи простирем
Пред престолом Твојим с молитвом понирем;
Спасења ја желим свему људском роду,
Свима и свакоме од греха слободу.
Желим да се спасу врли испосници,
И на Твојој њиви вредни работници.
Желим да се спасу узници због Тебе,
Рад љубави Твоје што жртвују себе,
И грешници љути што чине насиља
И они што трпе због Тебе насиља,
Спасење лаврама с монасима многим,
Спасење вернима, плачним и убогим,
Спасење црквама по целој вселени,
Пастирима цркве, свима к'о и мени,
Свим слугама Божјим и свим слушкињама,
Које ил' свет знаде, ил' крије осама;
Спасење крштеним и усиновљеним,
Животворним Духом Божјим оживљеним:
Спасење смернима и милостивима,
Верним царевима, верним кнежевима;
Сваком срцу људском, и здраву и бôну,
Спасење и брату мом Серапиону.
О Господе силни, то је жеља моја
И молитва крајња. Буди воља Твоја!
 
 
РАСУЂИВАЊЕ

„Живи тако као да те нема у овоме свету, и имаћеш мир". Тако је говорио св. Антоније своме ученику. Чудна поука, но истинита. Највише беде и немира навлачимо ми на себе тиме што желимо да се што више осетимо и припознамо у овоме животу. Што год се пак један човек више повлачи од света, што год чешће созерцава овај свет као постојећи и без њега, и што год се јаче удубљује у мисао о својој непотребности овоме свету, то ће он стајати ближе Богу и имаће дубљи мир душевни. Сваки дан умирем, куне се апостол Павле (I Кор. 15, 31), т. ј. сваки дан се осећам као да ме нема у овоме свету. Али за то се он осећао духом сваки дан као грађанин небески. Када мучитељ Фаустин упита св. Теодула: „зар није бољи живот од љуте смрти?" одговори Теодул: „Ваистину и ја тако појмих, да је бољи живот од смрти, због чега се и реших да презрем ово смртно и маловремено животарење на земљи, да би био учасник бесмртног живота."
 
СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам васкрсење Господа Исуса, и то:
1. како се земља потресе при Његовом повратку у тело као и при Његовом растанку са телом;
2. како се ангели спустише на гроб да послуже Њему као што су Му служили увек кад је Он то одобравао.
 
БЕСЕДА

о испуњењу пророчанства
Не ћеш оставити душе моје у аду, нити
ћеш дати да светац твој види трулења (Пс. 16, 10).
То су речи надахнутог тајновидца, речи светле, пророчке. То Давид говори за Христа Господа, за душу Његову и за тело Његово, то јест за оно што је човечанско у Њему. Да се ове Давидове речи односе на Христа васкрслога то је посведочио апостол Петар у првом свом говору одмах после силаска Духа Светога. (Дела Ап. 2, 27). Јер вели: Давид умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. Не могу се, дакле, оне речи односити на Давида, и ако он то говори као од себе и о себи, него на неког потомка Давидовог по телу. Давидово је тело иструлело, иструлела су и тела других његових потомака. Христос је пак његов потомак по телу, који нити оста у Аду нити Му тело виде трулења.
Предвидјевши говори (Давид) за васкрсеније Христово. Заиста, сјајно пророчанство! Заиста, чудесна видовитост! Како су ове речи морале звучати и као неразумљиве и као неразумне за све јеврејске тумаче Псалама пре васкрсења Господа! Кад се печат скиде са гробне плоче, скиде се печат и са многих сасвим тамних и нејасних пророчанстава. Христос васкрсе, и тајне посташе јава. Гробна плоча диже се не само са Његовог светог тела него и са многобројних речи и визија пророчких. Христос васкрсе, и пророчке речи васкрсоше. Силаском у Ад Господ изведе душе праведних отаца и пророка у небесну светлост, а Својим васкрсењем изнесе речи и визије њихове у светлост разума и истине.
Христос васкрсе, и све што је добро, праведно и истинито, пре и после Васкршњега јутра, васкрсе.
О васкрсли Господе, уврсти и нас у васкрсле грађане царства Твога бесмртнога! Теби слава и хвала вавек. Амин.