<< Претходни [ Прeпoдoбни Teoдoр Tрихинa ] Следећи >> |
Преп.
Теодор Трихина
Цариграђанин, и син богатих родитеља. Као младић остави родитеље своје,
и дом, и богатство, и настани се у једном пустињском манастиру у
Тракији. Ту себе преда најтежим подвизима. Спавао је на камењу — да би
само мање сна имао — ишао је вазда гологлав, и одевао се у једну хаљину
од кострети, због чега је и прозван Трихин или Кострет. Због свог
великог самомучења ради спасења душе Бог га обдари великим даром
чудотворства и за живота и по смрти. Мирно је скончао око 400 год. Тело
му се показало мироточивим.
Анастасије
Синајски
Игуман горе Синајске. Најпре дуго био монах под славним игуманом
Јованом Лествичником, а по смрти овога и сам постане игуманом. Поред
тога што је био велики подвижник, он је био и красноречив списатељ
живота светитељских као и других поучних списа. Водио је жестоку борбу
против јеретика тако звани акефалита (безглавника), који су порицали IV
Васељ. Сабор у Халкидону. Скончао у дубокој старости 685 год. и отишао
ка Господу, коме је верно послужио.
Блажени
Анастасије Синаит
Патријарх Антиохијски. Као монах Синајске горе буде изабран за
патријарха Антиохијског у време цара Јустинијана. На тај положај
уздигла га је његова добродетељ, чистота живота, велика духовна ученост
и тврда вера. Но цар Јустинијан паде у јерес докетску, против које
оштро устајаху патријарх Цариградски Евтихије и овај блажени
Анастасије. Цар прогна Евтихија, и хтеде прогнати и Анастасија, но не
може наћи овоме никакве замерке у животу. Када пак Јустинијан умре,
покајавши се претходно и повративши Евтихија на престо, тада Јустин,
наследник његов, успе да прогна Анастасија на основу некаквих клевета.
Проведе Анастасије 23 године у прогонству, и поново би враћен на престо
Антиохијски за време цара Маврикија. Још 6 година управљаше црквом
Божјом и сконча земно путовање своје 599 год.
Блажени
Григорије патријарх Антиохијски
Јерменин по народности. Би игуман манастира Фарана, под гором
Синајском; па када блажени Анастасије би прогнан с престола, он би и
преко своје воље постављен за патријарха Антиохијског. О њему пише и
блажени Софроније патријарх у своме Лимонару врло похвално. Григорије
се одликоваше нарочито превеликим милосрђем, особито према грешницима.
Упокојио се у Господу 593 године.
Св.
апостол Закхеј
Био најпре цариник и грешник. Па када га Господ виде у Јерихону на
дрвету (Лк. 19, 1 —9), уђе у дом његов, што приведе Закхеја покајању.
Доцније Закхеј следоваше апостолу Петру, који га постави за епископа у
Кесарији Палестинској, где је верно служио Јеванђељу и мирно скончао.
Преп.
Атанасије Метеорит
Рођен 1310 год. Подвизавао се у св. Гори. Основао знаменити манастир
Метеор у Тесалији. Имао велики дар прозорљивости и чудотворства.
Песма
из Пролога
Анастасије, отац богоносни,
Труд на се прими молитвен' и посни,
Подвиге држа дуге и истрајне,
Све докле духом не упозна тајне.
Тад уста своја отвори медена:
— Христос је, рече, спасенија стена.
Не реци лудо: Он је давно био,
Где је Он сада, да би ми зборио? —
Евангелије, Његов завет свети,
Ко би се мог'о њему одупрети?
Оно ти збори место самог Христа,
Та то су уста Његова пречиста!
Ти опет збориш: да Га видим желим! —
Погледај умом и срцем свецелим
У Причест свету, од вина и хлеба,
Ту је Он телом, шта ти друго треба?
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје!
Пред духовником грехе исповеди,
Крв потом пиј Му и тело Му једи.
Покај се само. Почнеш ли с кајањем
Живећеш правдом и светлим надањем.
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје.
РАСУЂИВАЊЕ
Свети Анастасије Синајски учи: „свакоме хришћанину даје се од Бога
ангел да га чува целога живота (осим ако га неко злим делима не
прогна). Но као што дим прогони пчеле, и зли смрад голубове, тако и
чувара живота нашега, ангела, удаљују од нас греси наши: пијанство,
блуђење, гнев и остало... Сваког верног човека ангел наставља сваком
добром делу, док демони упињу се да саблазне верне и лише их царства
небеског..." Да су ангели близу људи и да се старају за људе, о томе
сведочи цело Свето Писмо, а нарочито Нови Завет. Осим тога постоје у
православној цркви безбројна предања светих људи и жена, која сведоче
ово што свети Анастасије тврди на име: да свакога од нас у овом животу
прати благи и моћни весник Божји, војник Цара небеског, ангел
светлости. Ко, осим луда, одгони доброг пријатеља од себе? Ваистину,
само лудаци и крајње незналице, одгоне греховима својим своје најбоље
пријатеље, своје ангеле хранитеље.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се Он као свемоћни Победилац смрти не свети Својим
непријатељима, који Га намучише и распеше, него остављајући их самим
себи подржава Своје устрашене пријатеље;
2. како Он и данас, као и у сва времена, незлобив и кротак, не жури на
освету невернима него жури на помоћ вернима.
БЕСЕДА
о једном и једином темељу
спасења
Темеља другога нико не може поставити
осим онога који је постављен, који је
Исус Христос (I Кор. 3, 11).
Јевреји кажу: темељ је Мојсеј. Мухамеданци кажу: темељ је Мухамед.
Кратковиди природњаци кажу: темељ је природа. А ми питамо: да ли Мојсеј
васкрсе из гроба? И да ли се Мухамед вазнесе у небо? И да ли природа
даје Духа Светога Утешитеља? Мојсеј не васкрсе; Мухамед се не вазнесе у
небо; а природа не само не даје људима Духа Светога Утешитеља него дише
мржњом против човека, и режи на њега, и показује нокте. Не може бити
темељ свету онај ко је у греху зачет ко је сам чинио грехе; ко је лутао
и тражио савета у жена; ко је туђом силом чинио нека дела; ко је у
гробу иструхнуо, и чије име доводи људе у двоумицу односно пута, истине
и живота. А Мухамед и Мојсеј у греху су зачети, грехе су чинили,
тражили су савета у жена, туђом силом чинили су дела, у гробу су
иструхнули, и њихово име доводи људе у двоумицу односно пута, истине и
живота.
Зато се, браћо, немамо куд обзирати по историји и тражити други неки
темељ осим Господа Исуса Христа, који је зачет без греха, који не учини
ни једнога греха; који не луташе и не искаше савета ни у кога; који је
Својом сопственом силом чинио моћна дела; који није иструхнуо у гробу,
и чије име не доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота.
Не каже апостол, да је Христос поставио неки темељ, него да је Он сам
Собом тај постављени темељ. Он је сва правда, зато је Он и темељ сваке
правде. Он је сва истина, зато је Он и темељ сваке истине. Он је сва
мудрост, зато је Он и темељ сваке мудрости. Он је сва сила, зато је Он
и темељ сваке силе. Он је све добро, зато је Он и темељ сваког добра.
Он је сав живот, зато је Он и темељ живота у оба света, у овоме и у
ономе. Господе васкрсли, Ти си темељ спасења нашег и живота вечног.
Теби слава н хвала вавек. Амин.