6.4.2026

Свети Артемон епископ селевкијски, Преподобни Јаков Исповедник, Свештеномученик Партеније патријарх цариградски, Спомен чуда у Печерском манастиру, Преподобни Захарија (Прeдпрaзнoвaњe Блaгoвeсти)

Свети Артемон епископ селевкијски

У Селевкији рођен и васпитан. Кад је апостол Павле дошао у тај град, видео је Артемона, утврдио га још више у вери Христовој, и поставио за епископа тога града. Артемон је с љубављу и ревношћу управљао словесним стадом Христовим, био лекар душа и тела људских, и преселио се у вечност у дубокој старости.
 
Преподобни Јаков Исповедник

Пострадао за иконе од цара Лава Јерменина. Био монах и сабрат манастира Студитског. Па кад велики Теодор Студит би у заточењу, овога Јакова бацише на велике муке, да би се одрекао иконопоштовања. Но он оста истрајан и веран Православљу до краја. Изубијана и измучена, врате га назад у манастир, када зли цар Лав зло заврши живот. У манастиру умре од тешких убоја и пресели се међу небесне грађане.
 
Свештеномученик Партеније патријарх цариградски

Родом са острва Митилене. Био је епископ хиоски дуже времена. После буде изабран за патријарха. Но по лажним доставама, као да је радио против државе, Турци га најпре нуђаху да се потурчи, а када он то одлучно одби, обесе га 1657. године.
 
Спомен чуда у Печерском манастиру

Два друга Јован и Сергије, побратиме се пред иконом Пресвете Богородице у том манастиру. Јован беше богат човек и имаше петогодишњег сина Захарија. Разболе се Јован и пред смрт препоручи свога сина старању Сергијевом, и остави Сергију на чување доста сребра и злата с тим, да овај то уручи Захарији када овај одрасте. Но када Захарија одрасте, Сергије одрече да је ишта примио од умрлог Јована. Тада му рече Захарија, нека се закуне пред оном истом иконом Пресвете Богородице, пред којом је ухватио братство са његовим пок. оцем, да ништа није примио од Јована, па му ништа неће ни тражити. Сергије пристане. Но када се закле, хтеде прићи да целива икону, али га сила нека држаше даље и не допушташе. Тада наједанпут поче бесомучно викати: "Свети оци, Антоније и Теодосије, не дајте да ме погуби овај немилостиви ангел!" То га демон беше напао по Божјем попуштању. Потом проказа сав новац што је Јован оставио. Но када отворише, нађоше ону суму удвојену. Удвоји се она сума Промислом Божјим. Примивши новац, Захарије га даде манастиру, а сам се ту постриже за монаха, проживе дуго, удостоји се великих дарова Божјих, и пресели се мирно у вечност.
 
Преподобни Захарија

Син Кариона Мисирца, који остави жену и децу и замонаши се. Захарију узме отац к себи, пошто га мајка није могла да исхрани. Иако млађи од многих стараца у Скиту, удостојио се био већих благодатних дарова него многи старци. Од благодати Божје осећао је као да му гори цела унутрашњост његова. На питање светог Макарија, ко је прави монах, одговори Захарија: "Онај ко себе непрестано принуђава на заповести Божје". А на питање авве Мојсеја, шта значи бити монах, Захарија скине своју камилавку и згази ногама па рече: "Ако човек не буде овако сокрушен, не може бити монах!" Био великим светилом међу монасима у пустињи, и млад се упокојио у Господу.
 
Песма из Пролога
 
— Шта човеку вреди. Ти Господе, рече.
Да сва свет пространи у својину стече,
Када мора данас ил' сутра умасти.
A стечено благо њега надживети!
Шта вреди да круну он на главу стави
Кад је иза себе мора да остави!
Шта му вреди злато и хрпа од сребра
Кад прорасте трава кроз суха му ребра!
Шта помаже свила, бисер и јестива.
Кад га сунце више не сагледа жива!
Изгуби ли душу, шта му свет помаже?
Тел'о му без душе у гроб се полаже.
Тело му и душа, обоје умрли.
Свако својим путем своме гробу хрли.
Два мртваца тада људи сахрањују,
Ни за једним од њих горко не тугују.
O нек чува душу ко разума има,
Опомену јасну Ти си дао свима.
Душа је једино што се може спасти.
Све друго у свету — и свет he пропасти.
O Господе драги, кад Твој савет знамо.
Још и силу Твоју и помоћ требамо.
O помози, блаже, нашој грешној души,
Дим сујете светске да је не угуши.
 
 
РАСУЂИВАЊЕ

Путовали негда авва Данило и авва Амој. Авва Амој рекар: "Кад ћемо, оче, стићи у ћелију?" (тј. да би се могли Богу молити). Авва Данило му одговори: "А ко нам сада одузима Бога? И у ћелији је Бог, и ван ћелије - тај исти Бог." Овим се учимо непрекидности молитве, размишљања о Богу и созерцања Божјег делања у нама и около нас. Храм олакшава и појачава молитву. Тако исто затвореност и усамљеност на свој начин олакшава и појачава молитву. Но ко неће да се моли ни храм ни ћелија неће га везати. Нити ће онога ко је осетио сласт молитве, моћи природа и путовање одвојити од молитве.
 
СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. бројећи капи Његове пречисте крви и бројећи грехове моје,
2. бројећи болне уздахе Његове и бројећи глупе дане смеха мога.
 
БЕСЕДА

о верности у страдању и венцу живота
Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати...
Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота (Откр. 2, 10)
Својим страдањем Господ је олакшао наша страдања. Он је претрпео највеће муке и изашао као победилац; зато Он може нас храбрити у нашем малом страдању. Он је страдао и трпео на правди, а ми страдамо и трпимо испаштајући своје грехе. Зато Он двоструко може нас опомињати, да истрајемо до краја, као што је Он, безгрешни, истрајао. Њему нико од нас није помогао нити олакшао муке и трпљења, а Он стоји уза свакога од нас кад страдамо, и олакшава нам наше муке и невоље. Зато Он има право да каже сваком страдалнику ради имена Његова: не бој се! Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати, говори Он, јер Ја сам поднео сва страдања и познајем их; и ниједног се страдања нисам убојао, него сам их све примио на Себе и све их на крају - победио. Ја их нисам победио одбацивши их или побегавши од њих, него примивши их све на Себе драговољно и подневши их све до краја. Тако и ти прими на себе драговољно страдања, а Ја видим и знам, колико ти можеш поднети и докле.
Ако ли страдања буду трајала и до саме смрти, и ако ти она и смрт проузрокују, не бој се ипак: даћу ти вијенац живота. Крунисаћу те животом бесмртним, вечним. у коме Ја царујем са Оцем и Духом животворним. Бог те није ни послао на земљу, да угодно живиш него да се спремиш за бесмртни живот. Жалост би била велика, кад Створитељ твој не би ти могао дати бољи, и дужи и светлији живот него што је тај на земљи, који сав заудара на трулеж и смрт, и који је краћи него живот гавранова.
О браћо моја, послушајмо реч Господа, и сва ће нам страдања бити олакшана. Ако нам се ударци света сада чине као тврдо камење, кад послушамо Господа, они ће постати као пена морска.
Господе Победитељу, научи нас још дуготрпљивости Твојој. И кад малакшемо, пружи руку Твоју, и подржи нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.