IZVOR : NOVOSTI
V. Crnjanski Spasojević | 05. decembar 2013. 21:18 |
Potomci Karađorđeviđa uključili se u ostavinski postupak oko Brozove imovine. Zahtevaju da se izuzme blago nađeno u „depou 555“ i da ga procene aukcijske kuće „Sotbi“ i „Kristi“

Komisija otvorila sef u Narodnoj banci Srbije
Naslednici porodice Karađorđević tražili su od Prvog osnovnog suda u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinska rasprava posle smrti Josipa Broza Tita, da donese rešenje o otvaranju sefa u vili „Mir“. Oni sumnjaju da bi u tom sefu mogle da budu skrivene još neke dragocenosti koje nisu pronađene u „depou 555“ u Narodnoj banci Srbije.
Komisija predsednika Srbije, na zahtev suda, otvorila je proletos ovaj sef, koji je tri decenije bio zapečaćen i proglašen državnom tajnom. U njemu su bile pohranjene stvari nađene posle smrti nekadašnjeg predsednika SFRJ u njegovoj rezidenciji u Užičkoj. Ispostavilo se da su gotovo sve nađene dragocenosti pripadale dinastiji Karađorđević.
Zato su se naslednici kraljevske porodice prijavili kao zainteresovani učesnici u ostavinskom postupku koji Brozovi vode. Oni od suda traže da se izuzme iz ostavinske mase imovina nađena u „depou 555“, jer nalaz veštaka nesporno dokazuje da su ovi predmeti kraljevski.
Naslednici će, kako saznajemo, tražiti i ono što veštak kog je angažovala Komisija predsednika za popis stvari iz sefa, nije uradio. Dakle, zahtevaće procenu vrednosti nađenog blaga, odnosno da sud nanovo otpečati vreće i omogući uvid stručnjacima čuvenih aukcijskih kuća „Kristi“ ili „Sotbi“.
Sud bi zatim trebalo iz ostavinskog postupka da izuzme blago nađeno u Titovom sefu i uputi naslednike Karađorđevića na dopunski ostavinski postupak iza kralja Aleksandra, kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge. Jer, na dvoru je postojalo pet kasa. Umetničke slike, srebrnina, porcelan, nakit i ostalo kupovano je ne samo novcem iz kase Uprave dvora, već i iz posebnih kasa kralja, kraljice, kneza i kneginje. Priznanicama pohranjenim u Narodnoj banci moguće je dokazati koje vrednosti su kupljene privatnim novcem.
U „depou 555“ bilo je pohranjeno bogatstvo koje je državna komisija zatekla i popisala dve godine posle maršalove smrti 29. aprila 1982. Za zlatne poluge, prah i opiljke (oko 30 kilograma), kao i srebrne poluge i platinaste pločice, veštak Rajko Dupalo zaključio je da su verovatno iz rudnika zlata „Glogovica – Neresnica“, koji je pripadao kralju Aleksandru.
DOBILI SAMO BELI DVOR Porodica Karađorđević ubrzo će podneti i zahtev za povraćaj imovine Agenciji za restituciju. Oni do sada u Srbiji nisu dobili ništa, osim kompleksa Belog dvora na korišćenje, i jedne kuće u Beogradu.
U vrećama je nađeno i više od 150 komada nakita, kao i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe. Mnoštvo je bisera, rubina, brilijanata, nakita od žada, zlatnih medaljona i privezaka, čak i sa likom kralja i kraljice. Na jednom privesku je natpis „Petar, rođen 6. septembra 1923, kršten 21. 11. 1923. u Beogradu“, koji je očigledno pripadao kralju Petru Drugom. Zanimljiv je i zlatni prsten s natpisom „Kumanovo 11. 10. 1912“ U nekim medaljonima su slike članova porodice Romanov, a jedna plišana kutija sa zlatnom elipsastom kutijom u njoj, čiji je poklopac ukrašen inicijalima, najverovatnije je bila poklon Nikolaja Drugog Romanova srpskoj dinastiji.
Osim čuvenog Ordena Karađorđeve zvezde, koji je pripadao kraljici Mariji, nađen je i izuzetno vredan orden „Za boj i slobodu Petar Prvi 1904“, sa krunom i krstom, optočen rubinima i brilijantima. Veštak zaključuje da su nakit i ordenje pripadali Karađorđevićima.
Za numizmatičku zbirku od preko 200 komada veštak ne precizira kome bi mogla pripadati, ali naslednici veruju da je pripadala knezu Pavlu. Tu je i 87 skupocenih satova, gde je na nekim ugravirana kruna, a na drugima Titovi inicijali, a na jednom posveta ruske kraljevske porodice.
Pošto je ovo samo mali deo onoga što je kraljevska porodica ostavila iza sebe, u dopunskom postupku njihovi naslednici tražiće da se nađu i spiskovi iz 1945. i 1946. sa stvarima nađenim u dvorovima, i da se uđe u trag ovom blagu.