Prvi put u javnost iznosimo fotografije ruiniranog Belog dvora i podatke koliko je novca iz ličnih sredstava uložio prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u njegovu sanaciju

Foto: Tanjug/Nikola Dimitrijević
Od povratka Kraljevskog para u Srbiju, izvesni mediji su u više navrata iznosili neosnovane optužbe u vezi sa trošenjem sredstava za održavanje Dvorskog kompleksa. Velika većina njih nikada nije objavljivala podatke o novcu koji je unet u Srbiju zahvaljujući angažovanju Kraljevskog para, a o čemu je Telegraf nedavno pisao. Radi se o sumi većoj od 20.000.000 evra, koja je u raznim oblicima humanitarne pomoći stigla do Srpskih obdaništa, škola i bolnica.
Kako Telegraf.rs saznaje održavanje Dvorskog kompleksa od jula 2001. godine do proleća 2004. godine padalo je isključivo na teret Kraljevske porodice, koja je u te svrhe iz svojih ličnih sredstava izdvojila više od 3.694.048,49 evra

Foto: royalfamily.org
Republika Srbija odlučila je da održavanje Dvorskog kompleksa vrati na teret budzeta 2004. godine na predlog ministarstva finansija. Na konferenciji za štampu sazvanu tim povodom tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da taj čin predstavlja vrstu revanša Prestolonasledniku Aleksandru II Karađorđeviću čijim ličnim angažovanjem je tadašnji predsednik svetske banke Dzejms Volfenson odobrio reprogramiranje duga Republici Srbiji.
a href=“http://www.monarhija.net/wp-content/uploads/2014/03/vrata1.jpg“>

Ministar finansija Mlađan Dinkić tada je naglasio da se radi o svoti koja višestruko prevazilazi sredstva iz budzeta namenjena održavanju Dvorskog kompleksa
Iz kabineta prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića kažu za Telegraf.rs da novac koji se iz budžeta Republike Srbije izdvaja za Dvorski kompleks koji je vlasništvo države i spomenik kulture od nacionalnog značaja, izdvaja se za održavanje kompleksa, što podrazumeva čišćenje i sitne popravke na Kraljevskom kompleksu a ne za rekonstrukcije koje su hitne i neophodne.

Foto: royalfamily.org
- Kompleks u sebi sadrži vrlo važna umetnička dela, važne arhitektonske spomenike i on ima troškove održavanja koji su veliki. Takođe, Dvorski kompleks su potpuno besplatno posetile desetine hiljada građana u proteklih 13 godina, a troškove organizacije tih poseta snosio je Fond Kraljevski Dvor. Novac koji je država izdvajala za održavanje kompleksa trošen je i na restauraciju vrednih umetničkih dela, organizovanje izložbi i književnih večeri koje se svake godine u velikom broju organizuju na Dvorskom kompleksu i koje su potpuno besplatno otvorene za građane. Održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju iziskivalo je velike troškove čak i u vreme dok u Dvoru niko nije živeo – u vreme osamdesetih, kada je bio zatvoren i kada nije bio otvoren ni za posetioce, niti je bio rezidencija politčara koji su vodili Jugoslaviju i potpuno je logično da određeni troškovi postoje i danas kada se na Dvoru odvija veoma intenzivan društveno-kulturni život primeren spomeniku kulture od nacionalnog značaja – rečeno nam je u kabinetu.

U Izveštaju komisije za utvrđivanje stanja objekta u kompleksu Belog i starog Dvora, a u koji je Telegraf.rs imao uvid do najsitnijih detalja opisano je katastrofalno stanje u kojem se Dvor nalazio kada su u njega ušli Karađorđevići, a tako se moglo videti da je fasada ovog zdanja skroz oronula, krov znatno oštećen, da je temelj na pojedinim mestima skroz razdvojen, da su plafoni i zidovi ispucali i da su cevi vodovodne i kanalizacione popucale i istrulile i da je neophodna hitna sanacija čitavog kompleksa.