Откад им је недавно одлуком власти Републике Србије враћен Бели двор на Дедињу, у њему живи принц Александар Карађорђевић са супругом принцезом Катарином и синовима, принчевима Петром, Филипом и Александром. Учињено је то после дугих деценија изгнанства, одузимања целокупне имовине и званичне забране комунистичких власти повратка Карађорђевића у отаџбину својих предака.

Српски Вожд Карађорђе

Осим принчевског пара са децом у Србији и по свету живи још шездесетак Карађорђевића.

Ако би се неко данас запитао у којем је колену принц Александар Карађорђевић у сродству са родоначелником династије Карађорђем Петровићем, одговор би био – у шестом. То значи да је Вожд принцу Александру чукунчукун-деда, или наврдеда, како се још каже.

Ево и по дубини објашењења тога сродства. Принц Александар (рођен 1945. године у Лондону) је син краља Петра Другог (1923 – 1970), унук Александра Првог Карађорђевића (1888 – 1934), праунук краља Петра Првог Карађорђевића (1844 – 1921), чукунунук кнеза Александра Карађорђевића (1806 – 1885) и чукунчукун-унук Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа (вероватно 1762 – 1817).

За име родоначелника династије Ђорђа Петровића Карађорђа везује се раскидање вишевековног ропства под Турцима, подизање устанка против Турака и ослобођење Србије. Осим тога, како је писао Миле Недељковић, Србија је под Карађорђем добила прву владу (Правитељствјушчи совјет, 1805), уредено судство (27 магистрата), Велику школу (1808), Тополивницу, барутане, обучену војску и живу народну привреду, изграђене путеве и установљен поштански саобраћај.

У најзначајније тековине убраја се и укидање (турског) феудалног система, по чему је Србија друга земља у свету која је извела овако корениту промену, деценију и по после Француске револуције 1789. године.

После пропасти устанка 1813. године Карађорђе прелази у Аустрију, одакле се након интернације у Петроварадину и у Грацу упутио у Русију и обрео у граду Хотину. Када је у јулу 1817. тајно дошао у Србију, мучки је убијен у Радовањском лугу по налогу кнеза Милоша Обреновића.

Марићевића јаруга, место где је, по предању, договорено подизање Првог српског устанка

Карађорђев син Александар Карађорђевић од седме године је живео у изгнанству. По повратку у Србију 1839. године, после буне Томе Вучића Перишића, одлуком скупштине је изабран за кнеза 1842. године, да би дотадашњи управљач Србијом кнез Милош Обреновић тада пошао у изгнанство.

За време владавине кнеза Александра, уз несумњиво велики утицај уставобранитеља, остварен је велики полет на привредном плану, осниване многе будуће значајне културне установе и зачиње се либерална грађанска штампа. Можда је једно од најкрупнијих прегнућа за његове владавине био далекосежни државотворни програм Илије Гарашанина који је познатији као „Начертаније“. Иста она странка уставобранитеља која га је довела на власт га је и сменила на Светоандрејској скуштини 1858. године.

Кнез Александар Карађорђевић био је ожењен Персидом, кћерком војводе Јевремена Ненадовића и Јованке, јединице војводе Младена Миловановића. Из тог брака рођен је Петар Први Карађорђевић.

Од Петровог млађег брата Арсена води порекло кнез Павле Карађорђевић, чија су деца Александар П. Карађорђевић и Јелисавета П. Карађорђевић.

Петар Први Карађорђевић, рођен у Београду за време краткотрајне владавине свог оца кнеза Александра, провео је у изгнанству пуних 45 година. Живећи у иностранству завршио је високе војне школе, постао официр, учествовао је у француско-пруском рату 1870. године, а борио се и за ослобођење Срба у Босни и Херцеговини 1875 – 1876. године као официр добровољац под именом Петар Мркоњић. (Од тог сећања и од тог његовог надимка један градић у Босни назван је Мркоњић Град.)

После Мајског преврата 1903, када је убијен краљ Александар Обреновић, вратио се у Србију да преузме краљевску власт, већ у поодмаклој доби, на крају шесте деценије живота.

У браку са кнегињом Зорком, кћерком црногорског краља Николе Петровића изродио је кћер Јелену, удату за великог руског кнеза Ивана Константиновича Романова и синове Ђорђа и Александра. Уместо најстаријег сина Ђорђа, на престолу га је наследио млађи Александар.

Александар Први Карађорђевић владао је од 1914. као престолонаследник, од 1918. као регент и од 1921. године као краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Краљ Ујединитељ, како је прозван после Првог светског рата, носио је тај атрибут због уједињења свих српских земаља, али и зато што је његова војска ослободила и Хрвате и Словенце да би се и они ујединили са Србима у заједничку државу Јужних Словена.

Извор: Vesti-Online